Predstavnici Udruženja nadzvučnih pilota, koje čine penzionisani ili bivšim piloti, ocenili su na konferenciji za novinare da država ne ceni vojne pilote, pogotovo lovačke avijacije, u koju nijedna vlast od devedesetih godina nije ulagala, iako obavlja važan posao zaštite vazdušnog prostora zemlje.

Prema rečima Boriše Mandića, jednog od osnivača kluba, prosek starosti pilota lovačke avijacije u Vojsci Srbije, kojih je "malo više od tuceta", iznosi 42,5 godine, dok, na primer, u Francuskoj oni ne lete na tim avionima posle 36. godine.

Na sceni je, objasnio je on, sistem "tri D - pet N": devalvacija, degradacija i diskriminacija pilota lovaca i neznanje, nesposobnost, nerad, nebriga i neodgovornost ljudi koji imaju visoke činove i plate da bi brinuli o tim ljudima.

Nekadašnji vojni opitni pilot, a danas kapetan na "Erbasu" Er Srbije Salko Hadžić, konstatovao je da država ne ceni naše pilote, posebno one u lovačoj avijaciji, koji postanu
"potrošena roba", iako su u njihovo školovanje uloženi milioni evra.

Nije problem u pilotima, problem je u avijaciji, naglasio je Hadžić, i zapitao kada će država da se izjasni o tome ko će da čuva njen vazdušni prostor, pošto je očigledno da će, ako to mi nećemo da uradimo, nekome drugom morati da se plati na desetine miliona evra godišnje.

Prema njegovim rečima, ako avioni MiG-29 posle remonta stoje na zemlji i ne lete, kao što je to slučaj u Srbiji, a razlozi su često banalni, kad neko neće da šest meseci potpiše papir za nabavku guma ili akumulatora, teško je poverovati da je to slučajno.

Predstavnici Udruženja nadzvučnih pilota ukazali su i na nerešena stambena pitanja njihovih kolega koji još lete, jer ih 50 odsto nema stan, niti ga je bilo koji pilot nadzvučnog aviona dobio od 2003. godine.

Penzionisani piloti su naglasili da konferenciju drže i u ime kolega koji su aktivni vojni piloti, da bi preneli njihovo nezadovoljstvo, jer oni to ne mogu da učine zbog pravila koja zabranjuju nastupe u javnosti.