Svinje čiji se leševi seku na deponiji kod Mokrina, kako je objavljeno na Facebooku, nije sa obližnje farme, utvrdila inspekcija. Leševi koji su na mestu "tranžirani" nađeni na 30 metara od farme. Meso prodavano kao "regularno"?
To potvrđuje činjenica da nemaju ušne markice, navedeno je u saopštenju.
Utvrđeno je i da se, u slučajevima kada se poveća količina leševa, oni zakopavaju na posedu farme.
Pre zakopavanja obavlja se dekarakterizacija leševa plavom bojom kako se ne bi mogli iznositi sa farme i neovlašćeno koristiti ni za ishranu životinja i ljudi.
Vlasnik i direktor Esentika, Milan Gligović je "na putu s koga dolazi za tri dana", rečeno je "Novostima", a u veterinarskoj inspekciji u Kikindi zasad se na ovu temu ne oglašavaju već upućuju na nadležno Ministarstvo poljoprivrede. Ne zna se ni šta je preduzela policija, s obzirom na to da u činu tranžiranja crkotina ima elemenata opasnosti od oboljenja, trovanja i zaraze, pogotovo zbog činjenice da se šnicla od uginulih, pa potom u jamu bačenih, tovljenika, po svemu sudeći, našla na nečijoj trpezi.
Službenom kontrolom utvrđeno je da farma Esentiko ima mere obezbeđenja objekta, ali su utvrđene i nepravilnosti pa će protiv vlasnika farme biti pokrenut prekršajni postupak u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, ako se ne obezbedi uslovno skladištenje, čuvanje i transport, neškodljivo uništavanje leševa, kao i sprečavanje svakog pokušaja neovlašćenog lica da ulazi u krug farme.
Veterinarska inspekcija je o tom slučaju obavestila i inspektora za privredni kriminal, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Odakle onda leševi baš tu sada već postaje misterija, jer zaposleni u kikindskoj Poljočuvarskoj službi suočili su se u Mokrinu s jezivim prizorom.
Na improvizovanoj deponiji pre dva dana zatekli su nekoliko meštana kako užurbano kasape leševe životinja, a potom obrađene šunke, slaninu, krmenadle i sve ostalo što može da se pojede, trpaju u plastične posude i nekud odnose, pišu "Novosti".
"Mesari" su se, opazivši uniformisane goste, uplašili i razbežali, ostavivši na ledini deo mesišta.
Beogradski list nezvanično saznaje da je Esentiko donedavno imao ugovor o odnošenju animalnog otpada s kafilerijom u Inđiji, koja je u međuvremenu zatvorena, a da, za nevolju, u potpunosti nije zaživela novouspostavljena saradnja sa kafilerijom Protetika iz Sombora. Farma je tako pronašla privremeno rešenje. Pošto je njen objekat za odlaganje uginulih svinja prepun, iskopana je jama u koju su bacane lešine. Nije se, za nevolju, stiglo da se ta divlja deponija zatrpa.
Poljočuvari su, kako kaže jedan od njih, Dragan Jevđević, postupili u okviru svoje nadležnosti. Primakli su se grupi i fotografisali aktere sablasnog svinjokolja, a potom o događaju telefonom obavestili veterinarsku inspekciju u Kikindi.
"Uradili smo sve što smo mogli. Te ljude nismo imali pravo da zadržimo dok ne dođe inspekcija i policija. Naše je bilo samo da ih fotografišemo i snimke, sa službenom beleškom, prosledimo nadležnima, što smo odmah i uradili. Čekamo rasplet...", naglašava Jevđević. -
Poljočuvari, inače, naglašavaju da su u poslednjih 10 dana, u dva navrata, zaticali meštane kako u jami udanjenoj oko 30 metara od farme u Mokrinu obrađuju svinjske polutke od lešina. Žitelji Mokrina, opet, kažu da ova krajnje zabrinjavajuća priča nije od juče, samo se za mnoge slučajeve odnošenja crkotina radi ljudske ishrane nije previše marilo.
Meso sa deponije, pričaju Mokrinčani, prodavano je na crno, od kuće do kuće, pa čak i na pijaci, kao da je proisteklo posle redovnog svinjokolja. Znaju, kažu, dobro te prodavce - "pas nema za šta da ih ujede" a "svinjče nikad nisu uhranili".
