On je srećan što je na kraju sve dobro završilo, ali je užas kroz koji je njegova porodica prošla očigledan na njegovom licu, piše "Blic".
Evo kako je Damir opisao najteži dan u svom životu.
"Mirjana je Mašu držala za ruku, a onda si joj otmičari prišli s leđa. Ona ih nije ni primetila. Vraćala se iz prodavnice kao svakog dana", priča Damir za taj list.
"Komšija koji je celu otmicu gledao s prozora petog sprata rekao je da je prvo pomislio da ti ljudi planiraju da je opljačkaju jer su joj se neprirodno približavali, a onda ju je muškarac gurnuo i oteo našu ćerku. U tom momentu, ja sam bio na poslu na Novom Beogradu", rekao je Damir.
"Odsekao sam se od straha i ne znam za koliko sam bio kod kuće. Zvao sam ljude koji bi mogli da mi pomognu jer sam znao da je svaki momenat bitan", kaže Damir i dodaje:
"Lupao sam glavu pitanjem zašto to da se desi baš nama, ta li je sa mojom ćerkom. Kada sam stigao na ulici je bila moja supruga i ljudi iz kraja".
Minuti koji su tada prolazili su za njih trajali kao dani, a policija im je postavila milion pitanja kako bi mogli da utvrde motiv, ali šta je bilo tim ljudima i zašto su baš njihovu ćerku oteli, to nikako nisu mogli da shvate.
"Srećom, Mirjana je primetila sivi automobil u kojem su stvari bile razbacane, pa je izgledalo kao da su oni tu spavali i te podatke je odmah dala policiji. Ja sam dao sliku na kojoj je u istoj jakni i čizmama koje je na sebi imala u momentu otmice", nastavlja svoju priču Damir i dodaje:
"Oko 13.30 sati svim policajcima su počeli da zvone telefoni, i znao sam da imaju neki trag. Pola sata kasnije, policija je već bila s njom. Jedan me je pozvao i dao telefon ćerki, i odmah smo krenuli za Šimanovce pod rotacijom, a niko još uvek nije bio siguran da je to ona. Na pola puta mi je stigla slika. Ljubio sam je i plakao".
Kako kaže, Damir se u tim momentima ponovo rodio. Svi su ga smirivali i govori da pred njom mora da bude priseban. Kada su stigli, izašao je iz automobila i prišao “BMW“-u. Ona je sedela u dečjem sedištu i pružila svoje ručice ka njemu.
"Uzeo sam je u naručje i više je nisam ispuštao. Primetio sam da ne reaguje uobičajeno, zbog čega i sumnja da su joj otmičari dali neki sedativ. Tepao sam joj, ali nije reagovala, nijednu reč nije izgovorila, kao da je bila dezorijentisana. Kada smo došli u beogradsku policiju, nije dala da je presvučemo. Vrištala je", kazao je Damir, pa nastavio:
"Došla je i Mirjana, koju su lekari Hitne pomoći zbog povrede ruke vodili u Urgentni centar. Ćerka nije reagovala ni kada je videla nju, pa sam je odveo na Institut za majku i dete. Tu su je pregledali i pedijatar, hirurg i ginekolog. Nema nikakvih povreda, nema ubode. Rađena je toksikologija, ali će rezultati biti sutra".
Posle pregleda, Damir se sa ćerkicom vratio u policiju gde je njegova supruga Mirjana ostala kako bi dala izjavu i identifikovala otmičare. Jedan od policajaca im je rekao da toliko zlo u nečijim očima, kao što je bilo u očima tog muškarca, nikada do sada nije video.
"Tu mlađu ženu Mirjana nije ni videla. Ostali smo u policiji do kasno. Supruga je čak policiji prevodila neke papire s Francuskog", kaže Damir
"Noć, po povratku kući, pespavali zajedno, svo troje u jednom krevetu. Došli su i Mirjanini roditelji iz Valjeva. Prvo smo se svo troje ljubili pola sata. Maša se već povratila u staru formu, ali probudio sam se oko dva po ponoći i nisam više mogao da spavam. Stalno sam razmišljao o tome šta je sve moglo da se desi. Mogli su da je bace, da naprave udes, ali neću više o tome. Ujutru smo se igrali i jurli po stanu", kaže Damir Prenković.
