oko 30 kilometara od Bajine Bašte, prema Valjevu kod Debelog brda, nalazi se selo Zarožje. Jeza i strah još uvek žive u ovom planinskom mestu, iako se Sava, kako tvrde meštani, pojavio poslednji put pre pedesetak godina. Mnogi ni danas ne smeju da prođu pored vodenice u kojoj je najpoznatiji srpski vampir ubijao mlinare. Bez belog luka i glogovog koca tuda prolaze, kako kažu, samo najhrabriji. Noću se čak ni oni ne usuđuju…

MONDO je obišao čuvenu vodenicu najpoznatijeg srpskog vampira na reci Rogačici. Ona je sada prilično oronula, krov se urušio pre dve godine, a o njenoj obnovi sa strepnjom pričaju meštani jer strahuju da bi Sava sada mogao da pronađe drugi dom i useli se u nečiju kuću...

SAVINA VODENICA

Savina sada već potpuno oronula i urušena vodenica, zavučena u mračnoj zaroškoj guduri, izgleda zastrašujuće. I da nismo čuli sve te priče o srpskom vampiru, mesto na kome se vodenica nalazi stvarno je sablasno. Brza i krivudava reka Rogačica neprekidno huči, a iako je bio sunčan dan, kod vodenice jedva da je bilo svetlosti. U blizini nigde žive duše, a prva najbliža kuća udaljena je oko 500 metara. Samo muk i pustoš, a situaciju još jezivijom učinila je i jedna "leptirica" koja je proletela tik pored naših glava...

Dok smo obilazili zavičaj čuvenog spskog vampira sreli smo meštanina Slobodana Jagodića, čiji je deda bio vodeničar u Savinoj vodenici. On nam je ispričao da je baš na tom mestu osetio najveći strah u životu...

"Imao sam ja dedu koji je mleo u toj vodenici. Kao dete išao sam tamo sa njim i jednom sam preživeo opasan strah. Od tada ja se plašim i nema para za koje bih ja opet smeo da prenoćim u vodenici", kazao je Jagodić.

Kako nam je ispričao, on je imao oko osam godina kada je preživeo taj neverovatni strah. Voda je te noći odjednom stala…

"I negde kasno u noć, ne znam tačno koliko je bilo sati, probudio sam se i video da je sve stalo. Počeo sam da kukam i dozivam dedu. Uplašeno sam ga pitao da li je to Sava. Deda je zaključao vrata i podupro motku i rekao da ne brinem, jer je 'voda zaspala'. Uzeo je lopaticu i bacio žar, a vodenica se odjednom pokrenula... Šta je bilo ne znam, ali od te noći imam užasan strah", rekao je Jagodić.

Vodenica u mračnoj guduri ispod zarožanskih stena uz bučnu reku Rogačicu izgleda kao mesto u kome lako može da vam se sledi krv u žilama, pogotovo noću. U njenoj blizini nalazi se i grob Save Savanovića koji je pre "povampirenja" bio trgovac.

"Dešavalo se da krenemo na igranku, nas puno momaka, i kad dođemo do vodenice uz one gudure čuje se čudan zvuk, kao da neko viče, a ne izgovora ništa. A na te noćne glasove se nije dobro javljati, jer ko zna šta će biti ako se javiš... Nas je bilo dosta, ali samo nas troje je čulo taj glas, zato što njih ne može svako ni da čuje. Sličnih slučajeva je bilo dosta. A ne provode se dobro ni oni koji ne veruju da vampiri postoje...", ispričao je Jagodić.

Kako nam je rekao, priče o prvom srpskom vampiru koji je davio vodeničare datiraju od davnina, ali ih se mnogi i dan danas plaše.

"Ne bih čak ni danju mogao proći sam tu. I moj mlađi sin kad naiđe kolima samo strepi da mu automobil ne stane na tom mestu, inače kaže da bi crkao od straha...”, dodao je meštanin Zarožja koji tvrdi da je Savu lično "preživeo".

Pitali smo ga kako je to Sava ubijao u vodenici i kako je izgledao. "Vodeničare je prvo davio, a onda im pio krv. Bio je baš krupan, vanserijski čovek... U današnje vreme nema takvog kakav je Sava bio".

"TAMO IMA NEČEG"

Zarožanka Milanka Petković koja nas je dočekala ispred svoje kuće kaže da je Sava poslednji put po Zarožju "vampirovao" pre 50 godina, baš i kada je Slobodan Jagodić osetio najveći strah u životu dok je sa dedom bio u vodenici.

"Da li je to tačno ili ne, ne znam, ali ja se plašim i u taj kraj ne idem. Ne bi smela ni danju, a kamoli noću. Loš je i teren. Nisam sigurna da je on otišao iz Zarožja i da ga više nema. Tamo ima nešto", rekla nam je....

U blizini njene kuće koja je više od dva kilometra udaljena od Savine vodenice nalazi se i jedan čudan potok koji izlazi na put ka Bajinoj Bašti. Kako nam je ispričala ova meštanka Zarožja, taj potok "staje" tačno u ponoć.

"Tada ne ide nikakva voda, već stane. Tako pričaju, a ja nisam videla, jer noću ne izlazim iz kuće", rekla je Petković.

I meštanin Mićo Mladić koga smo sreli dok smo obilazali prastaru drvenu vodenicu kaže da je Sava harao ovim krajem, kao i da nije isključeno da je još uvek tu.

"Uvek se Sava vraća, ali njega ne mogu svi ni da vide ni da čuju. On se javlja u različitim oblicima i niko ga ne doživljava isto", rekao nam je Mladić.

Upitan da li je istina da su vodeničari surovo davljeni u Savinoj vodenici, Mladić nam je kazao da se to zaista dešavalo, kao i da se iznad vodenice nalaze njihovi grobovi koji su izgradnjom lokalnog puta srušeni.

I MEŠTANI UTERUJU STRAH U KOSTI

Koliko su strašne priče o Savi Savanoviću i koliko ga se ljudi plaše može da vam potvrdi i sledeća priča koju smo čuli u Zarožju: Dečko iz Valjeva došao je sa drugarima na slavu kod majke. Oko ponoći, nakon što su malo popili, odluče da se upute ka Savinoj vodenici, iako su prethodno bili upozoreni da to ne rade. Zaustavili su automobil i počeli da dozivaju Savu... I tada su sa druge strane brda u ponoć dobili odgovor - “Heeeeeeeeeeej”, neki glas je odzvanjao, a oni pretrnuli od straha, počeli da uskaču u automobil, u trci su neki ostali bez patika, a i u gepek su skakali ubeđeni da im se javio vampir. Međutim, kako se sutradan ispostavilo, njima se nije javio Sava, već jedan meštanin koji je imao nameru da ih prepadne kada je čuo da dozivaju Savu.

SAVINA RAKIJA

Miodrag Mijo Vujetić koji radi u lokalnoj kafani "Planinka" koja se nalazi odmah posle skretanja za Savinu vodenicu na kojoj je bilbord sa vampirovim likom, u ponudi osim kafe, čaja i sokova, ima i "vampirušu".

Savinu rakiju od šljive toči isključivo radoznalim gostima i turistima koji su u ovaj kraj svratili u potrazi za vampirom. Kako nam je ispričao Mijo, Sava će se svetiti sve dok mu ponovo ne obnove vodenicu. On kaže da je prvi srpski vampir "zaslužan" za poplave, ali kriv je i što je Dragan Đilas iz Demokratske stranke srušen sa vlasti. "Đilas je bio ovde, tražili smo mu da nam popravi vodenicu, ali se to nije desilo, zato su ga i srušili", rekao nam je Zarožanin Mijo ozbiljnim tonom.

On kaže da su meštani Zarožja nakon urušavanja vodenice osetili da se Sava ponovo probudio. "Mi smo osetili da se Sava probudio, jer u poslednje vreme mnogo nam je ljudi ovde poginulo i uradilo svašta od sebe", dodao je Mijo i istakao da što pre treba sanirati vodenicu da se Sava ne bi mnogo naljutio i nastanio u nečiju kuću.

"EVO MENI LEPE VEČERE"

Iako je, prema pričama Zarožana, Sava godinama davio vodeničare na bučnoj Rogačici, niko nije znao o kome je reč. Sve dok, kako su nam ispričali meštani, nije naišao Strahinja, momak iz Ovčinje, koji se zaljubio u jednu zarošku čobanicu, ćerku bogataša.

 Kada je Strahinja ostao prvi put da prenoći u vodenici uzeo je pušku, jedan poveći panj je prerušio da liči na čoveka i sakrio se u pajante (potkrovlje). Oko ponoći Sava je ušao u vodenicu i počeo da meša brašno i kada je ugledao panj prerušen u čoveka počeo da viče "evo meni dobro večere".

Međutim, kada je krenuo da davi osetio je da to nije čovek, već nešto drugo… Prevareni vampir je tada izgovorio čuvenu rečenicu u kojoj se sam razotkrio ko je: "Ej, Savo Savanoviću, devedeset godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras".

Prema priči, meštani se ujutro okupiše oko vodenice da vide da li je Strahinja preživeo i kada su ga ugledali on im je rekao da se vampir zove Sava Savanović. Odmah su krenuli u potragu za njegovim grobom. Kako nam je ispričao Slobodan Jagodić, otišli su kod najstarije babe u selu koja im je rekla da njegov grob potraže u Krivoj jaruzi ispod "račvastog bresta". Tako je i bilo, našli su Savin grob i kada su ga otkopali videli su da na jedno oko gleda. Proboli ga glogovim kocem, ali nisu uspeli kako treba da ga poprskaju svetom vodicom i iz njegovog tela izletela je "leptirica". Od tada Sava ne spava…

LEPTIRICA

U neobičnim pričama o najpoznatijem srpskom vampiru koje se prenose s kolena na koleno inspiraciju za svoju pripovetku pronašao je Milovan Glišić. Mnogi veruju da je Savin lik izmišljen nakon što je Glišić objavio pripovetku "Posle devedeset godina”, kao i da je priča o njemu zaživela posle prvog srpskog horor filma "Leptirica" (1973) reditelja Đorđa Kadijevića. Međutim, stari Zarožani tvrde da su im o Savi pričali njihovi dedovi, koji su živeli mnogo pre pripovetke, ali i filma. I, prema njihovim pričama, "leptirica" je i tada postajala. Izletela je iz Savinog tela kada su ga proboli glogovim kocem i morila decu po Zarožju…

U Zarožju još uvek živi strah zbog Savinog "vampirovanja". Ne zna se da li će se opet vratiti u ovo planinsko bajnobaštansko selo, ali meštani su spremni za njegov povratak i stalno su na oprezu.

Vodenica od koje mnoge podilazi jeza čekaće još neko vreme na svoju obnovu, a da li će se Sava tada "smiriti", videćemo…