"Najvažniji projekti koje imamo ove i narednih godina su upravo projekti iz ove oblasti. Prvi od njih je projekat uređenja komunalne deponije Vinča. Taj projekat je ranije bio pokrenut, a mi smo ga ponovo pokrenuli prošle godine zajedno sa Svetskom bankom. To će biti prvo veliko javno privatno partnerstvo u Srbiji, a njegova vrednost je između 250 i 300 miliona evra", objasnio je Vesić.
Prema njegovim rečima na nedavno održanoj investicionoj konferenciji u Beogradu o toj temi, prisustvovali su predstavnici 52 kompanije, što je, kako je rekao, pokazalo koliko je važan Beograd i koliko je za njih to zanimljiva investicija.
"Ovim projektom pokazujemo koliko nam je važna životna sredina, reciklaža i uređenje komunalne deponije. Najkasnije do juna ili jula raspisaćemo tender, a do kraja godine ćemo imati kompaniju koja će upravljati komunalnom deponijom", najavio je Vesić.
On je dodao da sve to zahteva i potpuno novu ulogu Gradske čistoće, s čijim rukovodstvom se već razgovaralo o tome da počnu da rade reciklažna ostrva, da animiraju građane i sortiraju otpad "za šta će dobiti sredstva od Grada".
"Osnovali smo i Direkciju za upravljanjem otpadom, tako da ćemo kroz sve akcije ostvariti viziju ljudi koji su pre 25 godina osnovali Sekretarijat, a to je da Beograd zaista bude zeleni grad i grad u kome će se brinuti o životnoj sredini", precizirao je Vesić.
Osnovna razvojna koncepcija Strategije razvoja Beograda je da prirodna i životna sredina područja grada Beograda mora biti zaštićena i uređena na nivou visokog standarda održivog razvoja grada, rekao je predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.
"Upravo ta odrednica budućeg razvoja, koja u potpunosti naglašava poštovanje ekoloških standarda u ime dolazećih generacija Beograđana, zasluga je upornosti i istrajnosti Sekretarijata za zaštitu životne sredine i njegovog sekretara Gorana Trivana, na čemu sam im neizmeno zahvalan", rekao je Nikodijević.
Kako je istakao jedan od strateških ciljeva Beograda je obnova i unapređenje degradirane životne sredine, recikliranje građevinskog zemljišta i aktiviranje indistrijskih, komunalnih i saobraćajnih kapaciteta grada uz punu preventivnu zaštitu od svih aktivnosti koje mogu ugroziti postojeći kvalitet životne sredine.
"Danas je moguće zamisliti Beograd u kome će biti omogućeno praćenje nivoa zagađenosti vazduha u svakom trenutku i u svakoj ulici, u kome će se pratiti svaki gubitak pijaće vode u sistemu ili korigovati nepotreban utrošak energije. Ulaganje u zelenu energiju, u gradnju 'pametnih' zgrada koje štede energiju, u obrazovanje novih generacija za razvoj ekonomije znanja, put je u održivu budućnost", ocenio je Nikodijević.
