Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar služio je danas uskršnju misu u crkvi Krista Kralja u Beogradu.

Hočevar je uskršnjoj poslanici poručio da jedino put Isusa Hrista, njegova milost i blaženstvo osiguravaju autentičan napredak i pozvao sve hrišćane da "da budu na putu života, a ne na putu smrti".

Hočevar je kazao da samo Hristov put od otelovljenja do smrti i može da bude put pojedincima, zajednicama, narodima, covečanstvu, vernicima i društvu.

"Ko ide tim putem ne treba lažima da spasava sebe! Ne treba propagandnim sredstvima da nameće svoju ideologiju. Ko ide putem Isusa Hrista 'neće vikati po ulicama', niti pendrecima dokazivati istinu i slobodu. Neće 'uzmicati od rada ili žrtava u svom poslanju", navedeno je u poslanici.

Hočevar je sinoć poručioe vernicima, tokom Uskršnjeg bdenja u Katedralnoj crkvi Uspenja blažene Device Marije u Beogradu, da se iz dana u dan moraju obnavljati jer se čovečanstvo susreće sa sve većim izazovima otuđenja i samodovoljnosti.


"Naš gospod Isus Hrist je prešao iz smrti u život. Ova noć i ovaj skup su tako izvanredni i prožeti unutrašnjom dinamikom duhovnog događanja jer smrt je pobeđena, težak kamen groba je otkotrljan, noć se pretvorila u dan a prošlost u apsolutnu budućnost", kazao je Hočevar.

Prema njegovim rečima, proslava Uskrsa je prilika "da se svi okupimo uz novi oganj, da ispovedamo radosnu činjenicu da tama više nije naš gospodar i da otvorimo srce snazi neba i svoje oči prema svim stanovnicima Zemlje".

Po crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" I "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

Redovno se molimo za našu zemlju Srbiju

Redovno se molimo za našu zemlju Srbiju, za našu zajednicu, iako mnogi u to ne veruju, jer ovde se Katolička crkva često izjednačava s jednom nacijom ili se stavlja u neke istorijske konfliktne situacije, izjavio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.

"Moj rad ide ka tome da smo radosni da živimo zajedno i da zajedničkim snagama možemo mnogo postići", rekao je Hočevar u intervjuu za "Kurir".

Hočevar je ocenio da se u Srbiji mnogo naglašava tradicija, što je s jedne strane dobro zbog očuvanja identiteta, ali, kako je istakao, potrebno je jače naglasiti harmonizaciju s novim vremenom.

On je ocenio i da ima pomaka na bolje od kada je 2011. godine izabran za beogradskog nadbiskupa.

"Ima pomaka. Tad je liturgija prvi put imala TV prenos. Sad se redovno prenosi i za Vaskrs i za Božić. Bolja je saradnja na nivou svih crkava", smatra Hočevar.

Na pitanje lista da li je nedavna poseta pape Franje Vartolomejskoj patrijaršiji u Konstantinopolju i patrijarhu Vartolomeju doprinela pomirenju dve crkve, beogradski nadbiskup je odgovorio "da sukoba nikada nije ni bilo u samom suštinskom sadržaju, već da je došlo do otuđenja zbog sto stvari".

"I danas je tako. Ne poznajemo se dovoljno. Istok ima drugačiju percepciju od Zapada. Istok je osetljiviji na simboličnost, Zapad na konkretnost. Treba doći do ponovnog otkrivanja jednih i drugih, jer samo tako ćemo doći do dubljeg razumevanja...", poručuje Hočevar.