Patrijarh srpski Irinej služio je u Sabornoj crkvi u Beogradu večernju službu sa iznošenjem plaštanice, platna koje simbolizuje stradanje Isusa Hrista.
Patrijarh Irinej je u besedi na kraju službe rekao da se celivanjem plaštanice, danas podsećamo na dan kada su Isusa Hrista prijatelji skinuli sa krsta, na kome je bio razapet i svojom krvlju iskupio ljudski rod.
"Sada kada pristupamo da celivamo svetu plaštanicu moramo da razmislimo, braćo i sestre, o sebi i zapitamo se da li smo i mi katkada među onima koji ga raspinju, udaraju klince i stavljaju trnov venac Spasitelju svome", rekao je patrijarh Irinej.
Srpski patrijarh istakao je da svaka naša nedoslednost hrišćanskom životu, svako naše nepoštovanje zakona i ljubavi Božje i odricanje jeste raspinjanje Hrista.
"Svaki naš greh jeste ekser i klinac, koji ukucavamo u telo njegovo i time pokazujemo da je žrtva koju je on za nas prineo beznačajna i nevažeća za nas", rekao je patrijarh Irinej.
Na bogosluženju povodom obeležavanja Velikog petka, u niškom Sabornom hramu večeras je izneta plaštanica, odar Hrista posle skidanja sa Krsta. Večernje bogosluženje služio je vladika Jovan sa sveštenstvom.
Vernici koji su prisustvovali obredu celivali su plaštanicu, odajući poštu žrtvi Isusa Hrsta, a plaštanica će biti izložena do sutra uveče, uoči Vaskrsa.
Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, jer je to dan kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti.
Ovaj dan hrišćanske žalosti je i posljednji i najznačajniji u nedelji Stradanja za sav hrišćanski svet, a Isusova smrt je uvod u radost Vaskrsenja.
VELIKI PETAK
Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos umro, raspet na krstu na Golgoti.
Tog dana Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Veliki petak se u hrišćanstvu smatra najtužnijim danom.
Na Veliki petak vernici poste. Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa (nedelje) kada je, po verovanju, Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
