Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je da je prvorazredni interes i tog ministarstva i Vlade Srbije da ubistvo Ćuruvije dobije "sudski epilog", ali da bude rasvetljena i politička pozadina tog zločina.
"To nije samo zakonska obaveza, to je i moralna obaveza, ne samo prema porodici i čitavom društvu, već i čitavoj novinarskoj zajednici", kazao je ministar novinarima ispred zgrade u kojoj je novinar ubijen.
On je istakao i važnost da budu razjašnjena i druga ubistva novinara, te dodao da je jedan od prioriteta Vlade Srbije bezbednost novinara.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović naveo je da je očigledno moralo da prođe 16 godina da se na mestu ubistva prvi put ljudi okupe "bez stida i srama pred Slavkom Ćuruvijom, a očekujući da ne tako daleko pred nama budu imena ubica i nalogodavaca".
"Država je učinila važan korak. Podizanje optužnice je pred nama i očekujemo da dobijemo tačne i konkretne odgovore na mnoga pitanja od kojih su dva najvažnija - Ko su ubice, ali i ko su nalogodavci ubistva. Bez odgovora na drugo pitanje čini mi se da istina neće biti kompletna, a da Srbija neće dobiti ono što joj je neophodno, a to su odgovori kako je bilo moguće da postoji zločinački aparat koji je odlučivalo o životu i smrti nas novinara", istakao je on.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) LJiljana Smajlović izrazila je nadu da će porodica Slavka Ćuruvije dočekati pravdu.
"Ovo je sad malo drugačiji dan, suđenje optuženima za ubistvo će počneti za mesec dana, u Beogradu postoji ulica Slavka Ćuruvije, a sada postoji i njegova fondacija", ukazala je Smajlović.
Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.
Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.
Gotovo u dan sa godišnjicom smrti, održaće se pripremno ročište na suđenju optuženima za ubistvo, navodi se u saopštenju i dodaje da značaj tog suđenja nije samo u mogućnosti da se konačno zatvori jedno od najmračnijih poglavlja naše skorije istorije, već i u uticaju koji može imati na budućnost novinarstva u Srbiji.
Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. godini bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije, a u najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati ili poznati ali nekažnjeni.
"Da li će napadi na novinare i dalje prolaziti bez posledica po počinioce i da li će se novinari, u strahu za goli život, povući još dublje u autocenzuru i kakve šanse imamo da postanemo slobodno društvo, sa novinarima koji se plaše da pišu?" pitaju iz Fondacije.
Zato slučaj "Ćuruvija" ne sme biti zaključen pre nego što se u sudskom procesu konačno i nepobitno ne utvrdi ko je naredio a ko je izvršio ubistvo i koji su bili motivi za to, ističe se u saopštenju i navodi da se rad Komisije za istraživanje ubistava novinara mora nastaviti dok ne dođe do podizanja čvrstih optužnica i pokretanja postupaka u kojima ćemo saznati ko je i po čijem nalogu ubio i Dadu Vujasinović i Milana Pantića.
"Zato celokupna javnost mora glasnije i složnije nego ikad da traži punu istinu o ubistvima novinara i napadima na novinare, kazne za nalogodavce i izvršioce i potpunu bezbednost svih koji se bave novinarskim poslom u Srbiji", navodi se u saopštenju.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji