Direktor Infektivne klinike u Nišu Žarko Ranković rekao je Tanjugu da su u poslednja 24 časa na tu kliniku primljena 34 pacijenta iz Niša i okoline sa kliničkom slikom akutnog virusnog hepatitisa A. "To je ohrabrujuće smanjenje u odnosu na prethodne dane kada smo imali više od 50 gradjana sa zaraznom žuticom tog tipa, pa očekujemo da se takav trend nastavi tokom vikenda", kazao je Ranković.
Od 34 pregledanih, hospitalizovano je šest osoba sa težim simptomima i na klinici trenutno lečimo 33 pacijenta, napomenuo je Ranković.
Od 26. oktobra, kada je zabeležen nagli porast obolelih, registrovano je više od 380 zaraženih akutnim virusnim hepatitisom A.
Veoma je teško utvrditi uzrok zaraze zbog dugog perioda inkubacije, napominju epidemiolozi, ukazujući na problem sa objektima brze hrane.
Kako je u strukturi obolelih više od 70 odsto muškaraca, sumnje su usmerene na objekte brze hrane na auto-pijaci, a ne isključuje se mogućnost da se početak zaraze žuticom tipa A poklapa sa organizovanjem burekdžijade krajem avgusta i početkom septembra, rekli su epidemiolozi.
U Nišu se preduzimaju opsežne mere na suzbijanju epidemije žutice koju još nazivaju biolešću prljavih ruku. Stanovništvu se dele flajeri sa uputstvom i objašnjenjima i ukazuje da je najbolja preventiva i najbolji način suzbijanja zaraze lična i opšta higijena.
U Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije trenutno je hospitalizovano 10 pacijenata obolelih od hepatitisa A, i svi oni su u dobrom stanju, ali nema opasnosti od epidemije, rekao je Tanjugu direktor Instituta prof. dr Miomir Pelemiš.
Pelemiš je kazao da se radi o veoma lakom oboljenju koje uzrokuje visus A, odnosno o "bolesti prljavih ruku", i naglasio da ne postoji opasnost od epidemije "ako se svi pridržavamo higijene".
"Nema opasnosti da bi bolest mogla da uzrokuje neka hronična oboljenja i nema opasnosti po većinu stanovništva u Srbiji" ukoliko se svi pridržavaju osnovnih pravila higijene, rekao je Pelemiš.
To podrazumeva pranje ruku, povrća, voća i kontrolu svih objekata gde se proizvodi i priprema hrana, pogotovo u kolektivima gde se hrani veći broj osoba. "Ne smatram da postoji bilo kakva izuzetna opasnost za stanovnike Srbije, pogotovo ako se svi zajedno pridržavamo osnovnih pravila higijene, pri čemu posebno mislim na zdravstvenu, epidemiološku i sanitarnu službu", rekao je Pelemiš.
On je dodao da pojava hepatitisa A u Srbiji nije nikakva novost, mada se ne javlja često u obliku epidemije.
(Tanjug/MONDO)
Od 34 pregledanih, hospitalizovano je šest osoba sa težim simptomima i na klinici trenutno lečimo 33 pacijenta, napomenuo je Ranković.
Od 26. oktobra, kada je zabeležen nagli porast obolelih, registrovano je više od 380 zaraženih akutnim virusnim hepatitisom A.
Veoma je teško utvrditi uzrok zaraze zbog dugog perioda inkubacije, napominju epidemiolozi, ukazujući na problem sa objektima brze hrane.
Kako je u strukturi obolelih više od 70 odsto muškaraca, sumnje su usmerene na objekte brze hrane na auto-pijaci, a ne isključuje se mogućnost da se početak zaraze žuticom tipa A poklapa sa organizovanjem burekdžijade krajem avgusta i početkom septembra, rekli su epidemiolozi.
U Nišu se preduzimaju opsežne mere na suzbijanju epidemije žutice koju još nazivaju biolešću prljavih ruku. Stanovništvu se dele flajeri sa uputstvom i objašnjenjima i ukazuje da je najbolja preventiva i najbolji način suzbijanja zaraze lična i opšta higijena.
U Institutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije trenutno je hospitalizovano 10 pacijenata obolelih od hepatitisa A, i svi oni su u dobrom stanju, ali nema opasnosti od epidemije, rekao je Tanjugu direktor Instituta prof. dr Miomir Pelemiš.
Pelemiš je kazao da se radi o veoma lakom oboljenju koje uzrokuje visus A, odnosno o "bolesti prljavih ruku", i naglasio da ne postoji opasnost od epidemije "ako se svi pridržavamo higijene".
"Nema opasnosti da bi bolest mogla da uzrokuje neka hronična oboljenja i nema opasnosti po većinu stanovništva u Srbiji" ukoliko se svi pridržavaju osnovnih pravila higijene, rekao je Pelemiš.
To podrazumeva pranje ruku, povrća, voća i kontrolu svih objekata gde se proizvodi i priprema hrana, pogotovo u kolektivima gde se hrani veći broj osoba. "Ne smatram da postoji bilo kakva izuzetna opasnost za stanovnike Srbije, pogotovo ako se svi zajedno pridržavamo osnovnih pravila higijene, pri čemu posebno mislim na zdravstvenu, epidemiološku i sanitarnu službu", rekao je Pelemiš.
On je dodao da pojava hepatitisa A u Srbiji nije nikakva novost, mada se ne javlja često u obliku epidemije.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
