Ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Đurović je rekao Tanjugu da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje.
"Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu", istakao je Djurović.
On je naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, više od 3.600, potom iz Avganistana - 2.700, iz Iraka - više od 500, ali i iz mnogih drugih zemalja iz kojih dolaze ljudi koji beže, pre svega od progona i opasnosti.
"Treba naglasiti da ima više od 1.600 dece u ovoj grupi tražilaca azila u Srbiji, a od tog broja, 850 njih je bez pratnje roditelja", napomenuo je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Prema njegovim rečima, ljudi se u proseku zadržavaju od sedam dana do dve sedmice u Srbiji, ali to ne znači da neće ostati duže, ukoliko prelazak granice i njihova želja ka Evropi bude nekako onemogućena, pre svega graničnim kontrolama i dužim boravkom u Srbiji.
"Postavlja se pitanje šta ćemo da radimo sa njima. Razlozi za njihov dolazak u Srbiju su pre svega teška situacija na Bliskom Istoku, u Siriji, Iraku i Libiji. Ljudi koji dolaze, sve više su motivisani da spasu goli život, a sve je manje onih koji beže iz ekonomskih razloga. Kada su ljudi očajni, vi prosto ne možete da ih zaustavite i to je nešto što prosto moramo imati u vidu", kaže Djurović.
On je istakao da se tim ljudima mora obezbediti adekvatan prihvat i da treba povećati kapacitete.
Takođe, prema njegovom mišljenju, rešenje je dodeliti privremenu zaštitu svima onima koji dolaze iz Sirije, Iraka, gde ne mogu da se vrate, a što je očigledno iz izveštaja o stanju na terenu.
"Ljudi koji dolaze su stvarno izbeglice i njima je potrebno pre svega dati odgovarajući smeštaj, isprave i zdravstvenu zaštitu. Sve su to neophodni preduslovi da bi uopšte broj ljudi koji dolazi nekako naše društvo moglo da prihvati, a da se, sa druge strane, zaštiti naše stanovništvo", rekao je Đurović.
On je naglasio da ti ljudi neće nestati ukoliko mi žmurimo na njihovo prisustvo i da Srbija mora da poveća kapacitete i ti ljudi se moraju uvesti u legalne tokove.
Đurović je poručio da su ljudi bez papira, poput onih koji su putovali morem do Italije u prethodnih nekoliko dana i koji su stradali, izloženi krijumčarima i svima onima koji žele da zloupotrebe njihov ranjiv položaj.
"Svedoci smo bili da i u Srbiji ljudi stradaju. Ne na moru, ali isto od ruke krijumčara - bilo tako što su transportovani na jedan nehuman način, bilo tako što se tretiraju kao roba, ili su izloženi seksualnoj, radnoj i svim drugim vrstama eksploatacije", kaže Đurović.
