Kvartalni Medijametar predstavio je danas analizu štampanih medija u Srbiji – na naslovnicama dominira politika i ekonomija, dok su evropske integracije u zapećku.
Na konferenciji za novinare je, pored dnevnih listova, analiziran i rad nedeljnika, te je, jedan od istraživača docent na Univerzitetu u Beogradu Dejan Vuk Stanković, naveo da rezultati, između ostalog, pokazuju da u štampanim medijima nema cenzure.
Kako su naveli učesnici konferencije "Alo" i "Blic" na naslovnim stranama imaju najviše tema "osmišljenih" u redakciji (ne misli se na istraživačko novinarstvo, već na "konstruisane" događaje u okviru uređivačke politike), a najmanje takvih tekstova imaju "Politika" i "Večernje novosti".
Imidž vlasti i premijera je, naime, prema njegovim rečima, u najvećem broju komentara u analiziranim nedeljnicima usmeren na dve teme, diktaturu i cenzuru.
"Diktatura se olako pripisuje, a cenzura ne postoji u štampanim medijima, koji lako skliznu u dnevno političku kampanju", zaključio je Vuk Stanković.
Inače, u delu koji govori o političarima, najviše naslovnih strana ima Vučić, 446 puta se pojavljuje na naslovnim stranama, i to najviše puta u uglednom "Danasu", a najmanje u tabloidu "Informer", i pri čemu je 25 naslova pozitivno intonirano, 410 je neutralnih i 11 s negativnom konotacijom.
Sledi predsednik Republike Tomislav Nikolić sa 188 naslovnih strana od kojih su dve pozitivne, 146 neutralnih i 40 negativnih.
Po broju naslovnica ljudi u vlasti slede Ivica Dačić, Bratislav Gašić, Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović, Aleksandar Vulin.
Kad je reč o ministrima, navode istraživači, najbolje je predstavljen Aleksandar Antić, a najlošije - Bratislav Gašić
Od opozicionih lidera najzastupljeniji na naslovnim stranama su (lideri politički marginalnih stranaka) Vojislav Šešelj sa 69 i Boris Tadić sa 67 naslovnih strana, iza kojih sledi (vođa najveće opozicione stranke) Bojan Pajtić sa 65, pa Borislav Stefanović sa 45 od kojih je procentualno Tadić najviše prikazivan u pozitivnom svetlu.
Inače istraživanje je obuhvatilo naslovne strane "Blica", "Politike", "Večernjih novosti", lista "Danas", i tabloida "Kurir", "Informer" i "Alo".
U pet nedeljnika, koji su analizirani, a to su "Vreme", "NIN", "Pečat", "Novi magazin" i "Nedeljnik", pokazalo se da nijedan tekst u njima nije bio afirmativan za vladu, što im je zajednička crta, ali se zato razlikuju u odnosu na spoljnu politiku. Tako prema rezultatima, proevropski i kritički prema politici vlade i premijera su "Vreme" i "NIN", dok je "Novi magazin" proevropski i umereno kritičan, dok je "Pečat" radikalno evroskpetičan i proruski ali kritičan prema petooktobarskjim pobednicima koji su u opoziciji. "Nedeljnik" se u analizi "pokazao" kao umereno evroskeptičan i umereno proruski orijentisan.
Među stranim političarima najviše puta se na naslovnim stranama pojavio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, 62 puta, a zatim predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović koja ima 50 naslovnih strana.
Putin i grčki premijer Aleksis Cipras, inače, najbolje su "prolazili" na naslovnicama dok je Kitarović imala najviše negativnih odrednica.
Prema istraživanju Medijametra najbalansiraniji pristup u plasiranju sadržaja i tema ima list "Danas", dok je "Alo" najmanje "balansiran", dok je zanimljivo i da forma izveštaja preovladava, mada uz opasku da se u tom vidu novinskog izražavanja nalazi i dosta "obojenih" tekstova.
Navodi se i da "Politika" i "Novosti" imaju više tema iz privrede za razliku od ostalih listova gde je politički život najdominantniji.
Što se evropskih integracija tiče i primetnog izostanka sa naslovnica učesnici konferencije su naveli da istraživanje pokazuje da za štampane medije ta tema nije prioritet.
Politički život u Srbiji, naime, najvažnija je tema i u analiziranim dnevnicima ima ga u 305 naslova, privreda je na drugom, a aktivnosti vlade na trećem mestu.
Prvi Kvartalni medijametar predstavio je analizu štampanih medija u Srbiji, koju zajednički rade Institut za javnu politiku, Medijski arhiv EBART i stručnjaci koji prate oblast medija i izlaziće četiri puta godišnje.
Kako je na konferenciji za novinare rekao Nikola Samardžić sa Instituta za javnu politiku, cilj istraživanja je bio da se vidi koliko mediji doprinose ostvarivanju opšteg javnog interesa.
On je rekao i da je istraživanje namenjeno unapređenju profesionalnih i tehničkih standarda medijskog izveštavanja i analiza i dodao da je izveštaj naučna i stručna podrška svim medijima ali i svim učesnicima javne politike.
Autori istraživanja su Dejan Vuk Stanković, Nikola Samardžić, Isidora Jarić, Danica Laban i Velimir Ćurgus Kazimir.
U narednim izveštajima Medijametar će, navode u Institutu za javne politike, kao izdavaču publikacije, obrađivati i druge medije, pre svega sadržaje informativnih on-line portala.
