Milutin i Milesa Jovanović slobodno se mogu nazvati tatom i mamom seoskog turizma u Srbiji, pošto se tim poslom bave još od 1982. godine, kada je na njihova vrata zakucao prvi planinar i zatražio čašu vode...Od tada je kroz njihovu kuću prošla nebrojena “vojska gostiju”, a ko jednom dođe, po pravilu se ponovo tu i vraća.

Ostvaruju 500 do 800 noćenja godišnje, a takva navala može se objasniti i time što nude pun pansion za samo 1.500 dinara, uz smeštaj u urednim sobama sa kupatilom i vrhunskom ishranom, koja je dobila priznanje i od hotela “Hajat” - kada se domaćica ove kuće pojavila na jednom od takmičenja.

Milutin kaže da je broj zainteresovanih za boravak u njihovom domu sve veći i da sadašnji kapaciteti od tri sobe u kojima se mogu smestiti tri porodice s malom decom ne mogu da podmire sve zahteve, pa zato polako oprema nove sobe koje je sagradio na spratu kuće.

Ne, nije to jedan od onih “fensi” objekata, sa đakuzijem, bazenom, mladim i lepim sobaricama...U pitanju je samo stara srpska porodična kuća, sa tremom, štalom, svinjcem i kokošinjcem...

GalerijaBeg na selo - "mozak na ispašu"

ZLATNE RUKE DOMAĆICE

Ako nikada niste imali baku na selu, ovde ćete je naći. Milesa će vas dočekati otvorenog srca i pružiti vam sve što može sa svojih deset prstiju...A nećete moći da poverujete šta sve s njima može.

Uverili smo se lično pošto smo jednog majskoj jutra zalutali u ovo selo, da na Milesinom jelovniku, izuzev soli i šećera, nećete naći ni jednu stvar iz prodavnice.

Probudi se u pet, zamesi hleb ili lepinje, pa onda još malo dremne do 6.30. Tada počinje njen dan. Prvo namiri stoku, pa servira doručak gostima, radi u bašti, razvija pite, kuva, sprema i još vam čuva decu!

Na pitanje kako sve stiže, sa smehom odgovara: “Gosti me teraju da dignem stopala, proveravaju da li imam točkiće na nogama”. I zaista tako deluje, čas je vidite sa kofom tek pomuzlog mleka, čas kako sadi paradajz u plasteniku, ili dok hrani svinje. A u istom momentu serviran je i veliki sto u trpezariji sa kog se širi miris tek skuvane hrane...

Iako je Milutin stub kuće i posla, a njegova rakija šljivovica mamac za sve pridošlice, čini se da je ipak tajna uspeha ovog porodičnog posla u rukama domaćice. Pa gde još danas može u isto vreme da se proba pita od domaćih kora, mirisna sveža pogača, kajmak i sir od kozjeg i kravljeg mleka, komplet lepinja, domaći kolači od malina? Gde još možete da odvedete decu koja sama odlaze u kokošinjac i donose jaja za doručak?

DOLAZE FRANCUZI, NEMCI, AMBASADORI...

Sve te stvari u ovo domaćinstvo godinama privlače ne samo domaće, već i strane goste. Tako je porodica iz Francuske čitavu deceniju Mionicu i kuću Jovanovića odabrala za mesto letovanja. Ništa Kan, i Azurna obala...Svake godine po 15 dana dolazili su na kosjerićke proplanke.

Stalan gost Jovanovića je i nemački ambasador u BIH koji dokazi sa ženom i malom decom, sporazumevaju se pomoću “štapa i kanapa”, ali uvek se ponovo vrate, priča nam Milesa.

I Milesi je bilo čudno šta će jedan ambasador kod njih, kad može da plati luksuz koji god poželi. Kad ga je to upitala, samo joj je pokazao na sto za kom su sedela deca i pila tek pomuzlo mleko...

Milutin je hteo da dovede još stranaca, ali to ne ide baš lako. Osnovna prepreka je put do imanja i nespremnost lokalnih vlasti da asfaltiraju put u zaseocima. Sve vlasti su, pred izbore, kao što to već tradicionalno ide u Srbiji, obećavale da će put biti sređen, ali od tog posla još ništa. A ko će od stranaca svoje nežne, a besne automobile da potera po nasutom kamenju da bi stigao do mesta boravka?

Ali, za posao Jovanovića, i pored toga, nema zime. Tu su domaći gosti koji su u ovoj kući našli novi dom. Dolaze ljudi svih zanimanja, iz svih krajeva Srbije. Tu se odmaraju naučnici, lekari, majstori, ali i umetnici...

Umetnici posebno vole da dođu kod Jovanovića jer i ta kuća ima umetničku tradiciju. Milutinov brat je poznati kosjerićki slikar Obrad Jovanović, a i Ljiljana, nedavno preminula ćerka Milutina i Milese, bila je slikarka. Umrla je mlada i za sobom ostavila dvoje dece, ali i brojne tragove u kući – oslikane zidove trpezarije i ulaz u kuću, cvetne aranžmane u dvorištu, ikonu krsne slave domaćina - Svetog Georgija...

Samo priča o Ljiljani može da nanese senku na lice Milutina i Milese...Sve drugo što ćete od njih dobiti su topli razgovori, gostoprimstvo i osećaj da ste došli ne u tuđu, već u kuću svojih bake i deke...

Ono što turiste još privlači u ovo selo je neverovatna priroda. Sve je kao na razlednici – šume, proplanci, poljsko cveće. Duž putića kojim šetate mamiće vas šumske jagode, uživaćete u mirisu borovine, napićete se vode s potoka. Na kilometar od kuće Jovanovića je i vodopad koji je svim turistima prva destinacija kad tu dođu.

Pored toga, dobar je i položaj za vršljanje po okolini – a ona motorizovanim gostima nudi prave blagodeti Srbije – u neposrednoj blizini su Divčibare, Ovčarsko-kablarska klisura, Ravna gora...Pa ko voli Srbiju, nek izvoli. Probali smo, i nismo se pokajali!