Oni su stigli preko Makedonije i u Srbiji izrazili nameru da zatraže azil.

Milenkovski je za agenciju Beta izjavila da je, po izveštajima koje UNHCR dobija sa lica mesta, poslednjih meseci u porastu broj izbeglica koje u Srbiju preko Makedonije stižu iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku i iz Avganistana, kao i da se Opštinu Preševo dnevno javi 200 ljudi tražeći pomoć.

"Ogroman je priliv ljudi za koje je jasno da su izbeglice, jer dolaze iz ratom zahvaćenih područja, a s obzirom na to kakva je situacija na Mediteranu, očekujemo da se ovaj trend nastavi. U Preševu je organizovan interventan vanredni prihvat i pomoć za izbeglice koji organizuju Crveni krst i Opština, ali ne postoji zvanični prihvat za tražioce azila", kazala je Milenkovski.


Po podacima UNHCR, porast broja tražilaca azila s Bliskog istoka i iz severno-afričkih zemalja beleži se od 2008. godine, kada je 77 ljudi zatražilo azil u Srbiji, dok je 2014. godine broj podnetih zahteva za azil porastao na ukupno 16.490.

Dosadašnji rekord u broju tražilaca azila nadmašen je već u prvih pet meseci 2015. godine, do kada su azil u Srbiji zatražile 22.182 osobe, većinom državljana Sirije i Avganistana, a među tražiocima azila ima i državljana Iraka, Eritreje i Somalije.

Pretpostavlja se da je daleko veći broj onih koji kroz Srbiju samo prolaze na putu prema nekoj od zemalja Zapadne Evrope gde nameravaju da traže azil.

"Ljudi koji dolaze u Srbiju, pre svega u opštinu Preševo koja je na granici s Makedonijom, iznemogli su, gladni i premoreni, i potrebni su im pomoć i osnovni smeštaj. To su ljudi iz ratom zahvaćenih zemalja koji dolaze do Srbije na razne načine, u velikoj meri i pešice, među njima ima mnogo žena i dece, ima i trudnica", kazala je Milenkovski.

Milenkovski navodi da je za UNHCR jasno da ljudi koji beže iz ratom zahvaćenih područja imaju status izbeglica, a ne ilegalnih migranata.

"Po međunarodnim standardima i Zakonu (Srbije) o azilu, kada granice prelaze od ljudi koji beže od rata i progona u svojim zemljama, rasne i verske netrpeljivosti, to se ne smatra ilegalnim prelaskom, jer oni beže od rata", kazala je Milenkovski, navodeći da se u poslednjih pet godina koliko traje građanski rat u Siriji, iz te zemlje iselila polovina stanovništva.

Milenkovski je navela da u Preševu ne postoji zvanični prihvatni centar za izbeglice i tražioce azila, već ih upućuju u centar za azil u Banji Koviljači i u četiri privremena centra za azil - u Bogovađi, Krnjači, Sjenici i Tutinu, koji su svi u nadležnosti republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije.