Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je u utorak da interventni uvoz neće doprineti snižavanju cena i najavio da će Monetarni odbor u sredu razmatrati kretanje inflacije i odlučivati da li će menjati referentnu kamatnu stopu.
"Pritisci na inflaciju se povećavaju, poskupelo je jestivo ulje, naftni derivati, a najavljeno je i poskupljenje struje i u tim uslovima NBS mora da preduzme mere da postigne cenovnu stabilnost", rekao je Jelašić na sastanku sa privrednicima Rasinskog okruga.
Godišnja inflacija na kraju oktobra je bila 8,5 odsto, od čega je, prema njegovim rečima 5,7 odsto doprinos cena koje su pod kontrolom države.
Jelašić je najavu Vlade Srbije da na smirivanje cena utiče interventnim uvozom, nazvao "posezanjem za mehanizmima iz naftalina" i izrazio sumnju da će to imati efekta.
"Ne verujem u interventne uvoze i da će oni imati neki uticaj na cene, već mislim da treba koristiti mehanizme iz 21. veka. Mnogo je bolje da se putem dugoročnog smanjenja carina proizvodjači izlože većoj konkurenciji. U protivnom, imaćemo nastavak trenda da se roba iz Srbije u inostranstvu prodaje po toliko po koliko se može, a u Srbiji po toliko po koliko se želi" precizirao je Jelašić.
Ocenjujući da je previsoka javna potrošnja osnovni generator inflacije, naročito u delu na koji država može da utiče, guverner je zaključio da će u budućnosti biti jako teško da se kroji budžet ako se broj zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta "uzima zdravo za gotovo".
Komentarišući napetost izmedju NBS i Vlade Srbije, Jelašić je rekao agenciji Beta da takva napetost postoji i u drugim zemljama, ali da smatra kako nije fer da se NBS kritikuje zbog restriktivne monetarne politike, koja je direktna posledica budžetske politike Vlade.
"Ako se odluči o odredjenom nivou javne potrošnje i o odredjenom povećanju zarada i ako NBS kaže, čak i napiše, da će to koštati sa stanovišta restriktivnosti monetarne politike, onda nije fer da se proziva NBS za visoke obavezne rezerve, nepostojanje privelegija za poljoprivrednike i izvoznike", rekao je on.
NBS je najavila i povećanje učešća na medjubankarskom deviznom tržištu prodajom do tri miliona evra deviza dnevno, otkupljenih od menjačnica.
"Bez namere da utiče na trend kretanja kursa dinara, Narodna banka će nastaviti da vraća na medjubankarsko devizno tržište devize otkupljene od menjača, ali će iznos uvećati do prosečnog dnevnog otkupa", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, cilj je da na tržišno formiranje kursa utiče ukupna tražnja i ponuda deviza na deviznom tržištu.
U poslednja tri meseca prosečan dnevni otkup deviza od menjača iznosio je oko tri miliona evra, precizira NBS.
U narednom periodu, dodaje se, može se očekivati značajan novi priliv deviza i povećana ponuda na deviznom tržištu.
(Beta)
"Pritisci na inflaciju se povećavaju, poskupelo je jestivo ulje, naftni derivati, a najavljeno je i poskupljenje struje i u tim uslovima NBS mora da preduzme mere da postigne cenovnu stabilnost", rekao je Jelašić na sastanku sa privrednicima Rasinskog okruga.
Godišnja inflacija na kraju oktobra je bila 8,5 odsto, od čega je, prema njegovim rečima 5,7 odsto doprinos cena koje su pod kontrolom države.
Jelašić je najavu Vlade Srbije da na smirivanje cena utiče interventnim uvozom, nazvao "posezanjem za mehanizmima iz naftalina" i izrazio sumnju da će to imati efekta.
"Ne verujem u interventne uvoze i da će oni imati neki uticaj na cene, već mislim da treba koristiti mehanizme iz 21. veka. Mnogo je bolje da se putem dugoročnog smanjenja carina proizvodjači izlože većoj konkurenciji. U protivnom, imaćemo nastavak trenda da se roba iz Srbije u inostranstvu prodaje po toliko po koliko se može, a u Srbiji po toliko po koliko se želi" precizirao je Jelašić.
Ocenjujući da je previsoka javna potrošnja osnovni generator inflacije, naročito u delu na koji država može da utiče, guverner je zaključio da će u budućnosti biti jako teško da se kroji budžet ako se broj zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta "uzima zdravo za gotovo".
Komentarišući napetost izmedju NBS i Vlade Srbije, Jelašić je rekao agenciji Beta da takva napetost postoji i u drugim zemljama, ali da smatra kako nije fer da se NBS kritikuje zbog restriktivne monetarne politike, koja je direktna posledica budžetske politike Vlade.
"Ako se odluči o odredjenom nivou javne potrošnje i o odredjenom povećanju zarada i ako NBS kaže, čak i napiše, da će to koštati sa stanovišta restriktivnosti monetarne politike, onda nije fer da se proziva NBS za visoke obavezne rezerve, nepostojanje privelegija za poljoprivrednike i izvoznike", rekao je on.
NBS je najavila i povećanje učešća na medjubankarskom deviznom tržištu prodajom do tri miliona evra deviza dnevno, otkupljenih od menjačnica.
"Bez namere da utiče na trend kretanja kursa dinara, Narodna banka će nastaviti da vraća na medjubankarsko devizno tržište devize otkupljene od menjača, ali će iznos uvećati do prosečnog dnevnog otkupa", navodi se u saopštenju.
Kako se ističe, cilj je da na tržišno formiranje kursa utiče ukupna tražnja i ponuda deviza na deviznom tržištu.
U poslednja tri meseca prosečan dnevni otkup deviza od menjača iznosio je oko tri miliona evra, precizira NBS.
U narednom periodu, dodaje se, može se očekivati značajan novi priliv deviza i povećana ponuda na deviznom tržištu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
