Hrvatski premijer Zoran Milanović smatra da su Stjepan Radić, Josip Broz Tito i Franjo Tuđman obeležili hrvatsku istoriju u 20. veku.
Predsednica Kolinda Grabar Kitarović navodi da su u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj stradala brojna deca i civili "zato što su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme".
U šumi Brezovici, kod Siska, obeležen je Dan antifašističke borbe, u znak sećanja na 22. jun 1941. kada je osnovan Prvi sisački partizanski odred.
Milanović je rekao da se Dan antifašističke borbe slavi kao dan ustanka "jer je tako odlučio prvi predsednik Franjo Tuđman, koji je i sam bio partizan i to nikada nije demantovao, niti se toga stideo".
On smatra da hrvatska priča iz Drugog svetskog rata "predstavlja jedinstvenu priču i da toga nigde u Evropi nije bilo".
Uz ocenu da su "Hrvati uvek bili na pravoj strani", Milanović je naglasio da su pripadnici Prvog odreda bili uglavnom Hrvati, a da su se onda "povukli na Baniju i združili sa Srbima koji su mesecima trpeli ustaški teror".
Milanović je poručio da je Hrvatska danas "država u kojoj sve manjine imaju ista prava, a ne ona zemlja iz 1941".
Prigodan govor održala je i Kolinda Grabar Kitarović i poručila da "ustanak treba priznati, a zločine osuditi".
"Stradala su brojna deca i civili zato što su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Sve je to zbog zla nacizma i fašizma koji je bio početna tačka za sve nesreće ljudi širom Evrope", rekla je ona.
Ona je povukla paralelu sa 1991. godinom i rekla da se "sa ponosom seća Franje Tuđmana, Janka Bobetka, Ivana Gorana Kovačića i svih onih koji su 1941. i 1991. stali na branik domovine".
"Potrebno je učiti o borbi protiv okupacije ustaških i četničkih zločina. Za zločin nema opravdanja", rekla je Kitarovićeva.
