Beogradska “Politika” danas piše da i vozači i vodiči odmahuju glavom kada treba da kažu kako zaista izgleda putovanje od gradova u Srbiji do nekih mesta na moru, najčešće grčkom. Strah da će dobiti otkaz, ali i da će agencija za koju rade biti zatvorena ili ili izgubiti licencu, jači je od želje da otvoreno pričaju o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju.

A njih je na pretek: pauza između dva putovanja koja bi trebalo da traje bar 24 časa ponekad se svede na svega nekoliko sati, u kojima vozač ne stigne ni da predhne, a kamoli da se naspava, pa njegov umor postaje hroničan. Nažalost, baš taj umor glavni je uzrok nesrećama.

Ponekad se na novo putovanje kreće odmah, zbog bolesti kolege vozača, ali mnogo češće zbog gustog rasporeda polazaka, jer pojedine agencije, ne bi li što više zaradile , putovanja organizuju svakodnevno.

Nekada se na granici čeka po pet-šest časova, pa umesto planiranog višesatnog odmora na moru, vozači imaju tek toliko vremena da očiste autobus i okrepe se kafom, uz prozivku turista kojima se letovanje završilo, pa žele što pre da krenu kući.

Prva pauza na turističkim putovanjima ka grčkim letovalištima, prema priči vodiča iz jedne od popularnih turističkih agencija, pravi se najčešće u mestu Predejane, tri i po, četiri sata po polasku iz Beograda.

“Pauza traje 45 minuta, tu je i prva zamena vozača. Sledeća je najčešće odmah posle granice, u Makedoniji i nju retko koja agencija preskače, jer je gorivo jeftinije pa se obavezno natoči rezervoar”, priča ovaj vodič.

Vožnja kroz Makedoniju traje oko dva sta i zatim sledi granica sa Grčkom. I to je, naravno lutrija, nekada se redovi vozila otegnu, nekada i carinici umeju da 'zakeraju'. Kada se prevoze turisti u udaljenija letovališta, poput Krfa, Lefkade Parge, onda se pravi bar još jedna pauza u Grčkoj, kada se vozači opet menjaju.

“Neke agencije iznajmljuju sobu gde mogu da odspavaju. Drugi, međutim, nemaju tu pogodnost pa se snalaze kako znaju i umeju”, priča sagovornik “Politike”.

Nažalost, često je pauza između dolaska i odlaska previše kratka, a za to vreme treba očistiti vozilo, proveriti njegovu ispravnost i spakovati kofere turista. Znači, odmora praktično i nema, pa posle 13-14 sati upravljanja autobusom, ili provedenih u skučenom boksu za spavanje gde čovek ne može ni da se okrene, kreće se nazad u novu vožnju koja opet traje do 14 časova. Teško je u ovim okolnostima sačuvati koncentraciju i budnost.

Upravo umor vozača uzrok je, prema prvim rezultatima istrage, velike nesreće koja se u ponedeljak dogodila kod Bubanj Potoka, u prevrtanju turističkog autobusa iz Grčke u kojoj je poginula jedna žena, a više od 60 putnika povređeno. Među njima je i vozač autobusa, kog su spasilačke ekipe jedva izvukle priklještenog u smrskanom autobusu...