Očekivanja od samita Svetske trgovinske organizacije u Hongkongu su tako mala da se strahuje da će okupljanje doživeti krah kao predhodno u Kankunu, u Meksiku, 2003. godine, ili da će se raspasti u haosu kakav je bio debakl u Sijetlu 1999.
Trgovinski pregovarači okupljeni u Hongkongu zaključili su da su izgledi za postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini ravni nuli, pošto bogate zemlje i svet u razvoju i dalje ne mogu da se slože oko poljoprivrede.
Evropski komesar za trgovinu Peter Mandelson otvoreno je izjavio da proboj "nije moguć" na šestodnevnom sastanaku Svetske trgovinske organizacie (STO) koji počinje u utorak, i da 149 zemalja članica zato treba da se pozabave nalaženjem formula za smanjivanje carina i državnih dotacija poljoprivredi, sa ciljem da se okviri sprazuma utvrde za početak 2006. "Jednostavno, na dnevnom redu Hongkonga je isuviše malo toga o čemu se može pregovarti," rekao je Mandelson.
Zato bi u narednih šest dana, kaže on, treblo "naći zajednički temelj za zidanje" u ključnim oblastima poljoprivrede, usluga i trgovine industrijskim dobrima.
Sastanak u Hongkongu, gradu simbolu slobodne trgovine, zamišljen je kao finale takozvane runde iz Dohe pegovora STO o liberalizaciji svetske trgovine.
Ali, pregovori su mesecima zakočeni tvrdnjom zemalja u razvoju da ponude EU, SAD i drugih bogatih zemalja o uklanjanju svojih trgovinskih zapreka nisu dovoljne.
Nacrt teksta sporazuma koji je objavio šef STO, Paskal Lami, pokazuje široke razlike izmedju članica u širokom spektru sektora.
"Sada je jasno da sem ako se ne desi čudo - a ja čak nisim siguran kakvo bi to čudo moglo da bude - u Hongkongu mi nećemo imati konačni sporazum," rekao je novinarima u Hongkongu brazilski ministar inostranih poslova Čelzo Amorim.
Amorim je optužio bogate industijalizovane države da "žrtvuju interese 70 odsto država u razvoju na račun majušnog dela svog stanovništva."
Gaseći nadu da bi ipak moglo da dodje do popuštanja, Mandelson je ponovio da se EU neće pomeriti sa svoje ponude iz oktobra o ukidanju carina na poljoprivrede proizvode za 46 proceneta u proseku, sve dok druge zemlje ne pristanu da smanje svoje barijere na usluge i industrijsku robu.
Očekivanja od Hongkonga su tako mala da se strahuje da će okupljanje doživeti krah kao predhodno u Kankunu, u Meksiku, 2003. godine, ili da će se raspasti u haosu kakav je bio debakl u Sijetlu 1999.
Pre dve godine u Kankunu, demonstranti su se probili kroz metalne barikade, vodili bitke sa policijom i pretili da će provaliti u konferencijsku dvoranu. Jedan korejski seljak se izbo na smrt.
Na samitu u Sijetlu, u petodnevnim neredima gradu je naneta šteta od tri miliona dolara. Policija je uhapsila 500 ljudi.
Hongkonške vlasti, koje strahuju da će čak 10.000 demonstranata izaći na ulice da izrazi protivljenje STO i drugim simbolima globalizacije, blokirale su sve pristupe mestu održavanja samita, podužiću barikade preko ulica i zatvarajući trotoare mrežama. Čak su i cigle i kamene kocke zalepljenje za tlo kako bi se demonstranti sprečili da ih bacaju.
Ministarska konfercija STO u Hongkongu od 13. do 18. decembra biće šesta od kako je STO stvorena početom 1995. godine da zameni stari forum Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).
Sastanak u Dohi, novembra 2001. godine, zadao je cilj smanjenja prepreka u trgovni hranom, industrijskom robom i u uslugama, dajući posebnu pažnju problemima zemalja u razvoju.
Cilj je i kresanje državnih subvencija. O subvecijama je mnogo toga dogovoreno i na pregovaračkom stolu su već gotove brojke o dubokim rezovima - EU nudi smanjenje državnih dotacija svojim seljacima od 70 odsto, a SAD od 60 proceneta. Ali, nevolje leže u pojedinostima pa mnogo posla tek treba da se obavi da bi ponudjenji rezovi nešto značili.
Procene Svetske banke tvrde da bi ukidanje svih carina, dotacija i domaćih programa podrške, kada bi to bilo moguće, dovelo do povećanja svetskog prihoda za 287 milijardi dolara do 2015. godine, od čega bi 201 milijardu uknjižile bogate zemlje. Najveći pobednici bili bi Vijetnam, Tajland, Južna Koreja i Tajvan. Posledice na SAD i Kinu bi bile marginalne.
Ali, duboke političke podele navode na daleko skromnije moguće ishode. Svetska banka nudi i tri scenarija "dobitaka" kojima bi nepotpuna liberalizacija trgovine mogla da obogatio svet u rasponu od
96 milijardi do 126 milijardi dolara do 2015. godine.
(Beta)
Evropski komesar za trgovinu Peter Mandelson otvoreno je izjavio da proboj "nije moguć" na šestodnevnom sastanaku Svetske trgovinske organizacie (STO) koji počinje u utorak, i da 149 zemalja članica zato treba da se pozabave nalaženjem formula za smanjivanje carina i državnih dotacija poljoprivredi, sa ciljem da se okviri sprazuma utvrde za početak 2006. "Jednostavno, na dnevnom redu Hongkonga je isuviše malo toga o čemu se može pregovarti," rekao je Mandelson.
Zato bi u narednih šest dana, kaže on, treblo "naći zajednički temelj za zidanje" u ključnim oblastima poljoprivrede, usluga i trgovine industrijskim dobrima.
Sastanak u Hongkongu, gradu simbolu slobodne trgovine, zamišljen je kao finale takozvane runde iz Dohe pegovora STO o liberalizaciji svetske trgovine.
Ali, pregovori su mesecima zakočeni tvrdnjom zemalja u razvoju da ponude EU, SAD i drugih bogatih zemalja o uklanjanju svojih trgovinskih zapreka nisu dovoljne.
Nacrt teksta sporazuma koji je objavio šef STO, Paskal Lami, pokazuje široke razlike izmedju članica u širokom spektru sektora.
"Sada je jasno da sem ako se ne desi čudo - a ja čak nisim siguran kakvo bi to čudo moglo da bude - u Hongkongu mi nećemo imati konačni sporazum," rekao je novinarima u Hongkongu brazilski ministar inostranih poslova Čelzo Amorim.
Amorim je optužio bogate industijalizovane države da "žrtvuju interese 70 odsto država u razvoju na račun majušnog dela svog stanovništva."
Gaseći nadu da bi ipak moglo da dodje do popuštanja, Mandelson je ponovio da se EU neće pomeriti sa svoje ponude iz oktobra o ukidanju carina na poljoprivrede proizvode za 46 proceneta u proseku, sve dok druge zemlje ne pristanu da smanje svoje barijere na usluge i industrijsku robu.
Očekivanja od Hongkonga su tako mala da se strahuje da će okupljanje doživeti krah kao predhodno u Kankunu, u Meksiku, 2003. godine, ili da će se raspasti u haosu kakav je bio debakl u Sijetlu 1999.
Nova "pozornica" sukoba antoglobalista s policijom?
Sastanci STO, koji se normalno održvaju svake druge godine, teže da se pretvaraju u pozornice nasilja u sudarima akivista antiglobalih pokreta sa policijom.Pre dve godine u Kankunu, demonstranti su se probili kroz metalne barikade, vodili bitke sa policijom i pretili da će provaliti u konferencijsku dvoranu. Jedan korejski seljak se izbo na smrt.
Na samitu u Sijetlu, u petodnevnim neredima gradu je naneta šteta od tri miliona dolara. Policija je uhapsila 500 ljudi.
Hongkonške vlasti, koje strahuju da će čak 10.000 demonstranata izaći na ulice da izrazi protivljenje STO i drugim simbolima globalizacije, blokirale su sve pristupe mestu održavanja samita, podužiću barikade preko ulica i zatvarajući trotoare mrežama. Čak su i cigle i kamene kocke zalepljenje za tlo kako bi se demonstranti sprečili da ih bacaju.
Ministarska konfercija STO u Hongkongu od 13. do 18. decembra biće šesta od kako je STO stvorena početom 1995. godine da zameni stari forum Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT).
Sastanak u Dohi, novembra 2001. godine, zadao je cilj smanjenja prepreka u trgovni hranom, industrijskom robom i u uslugama, dajući posebnu pažnju problemima zemalja u razvoju.
Cilj je i kresanje državnih subvencija. O subvecijama je mnogo toga dogovoreno i na pregovaračkom stolu su već gotove brojke o dubokim rezovima - EU nudi smanjenje državnih dotacija svojim seljacima od 70 odsto, a SAD od 60 proceneta. Ali, nevolje leže u pojedinostima pa mnogo posla tek treba da se obavi da bi ponudjenji rezovi nešto značili.
Procene Svetske banke tvrde da bi ukidanje svih carina, dotacija i domaćih programa podrške, kada bi to bilo moguće, dovelo do povećanja svetskog prihoda za 287 milijardi dolara do 2015. godine, od čega bi 201 milijardu uknjižile bogate zemlje. Najveći pobednici bili bi Vijetnam, Tajland, Južna Koreja i Tajvan. Posledice na SAD i Kinu bi bile marginalne.
Ali, duboke političke podele navode na daleko skromnije moguće ishode. Svetska banka nudi i tri scenarija "dobitaka" kojima bi nepotpuna liberalizacija trgovine mogla da obogatio svet u rasponu od
96 milijardi do 126 milijardi dolara do 2015. godine.
(Beta)
