Prva faza studije o beogradskom priobalju predvidja da se obale urede u više zona koje bi sadržale zelene površine, stambene i komercijalne objekte, kao i poljoprivredne površine i saobraćajnu infrastrukturu.
Prva faza studije o beogradskom priobalju predvidja da se obale urede u više zona koje bi sadržale zelene površine, stambene i komercijalne objekte, kao i poljoprivredne površine i saobraćajnu infrastrukturu.Tako prvu zonu, koja će biti uredjivana u narednoj fazi, čini pojas od oko 70 metara od reke i koji je neposredno vezan za vodu. Drugu zonu čini širi pojas leve i desne obale dve reke koji će naknadno biti uredjen, piše "Danas".
"Osnovni cilj prve faze studije bio je definisanje zona priobalja kako bismo u narednim koracima znali sa kojom pažnjom treba da se bavimo odredjenom oblašću. Tako je zaključeno da je u najgorem stanju priobalje u samom gradu gde imamo više šljunkara, brodogradilište, zapuštene brodove tik uz vodu, kao i veliki broj splavova. Sve to treba urediti kako bi obale dobile pravu funkciju", rekao je prilikom promocije studije direktor Urbanističkog zavoda koji je učestvovao u izradi tog dokumenta Antonije Antić.
Kako se na skupu moglo čuti priobalje bi trebalo da se razvija na teritoriji svih gradskih opština na kojima se prostire. Tako bi trebali da se urede novi višenamenski prostori poput Ade Ciganlije, a prvi medju njima može biti Ada Huja.
Kako je najavio DJordje Bobić, glavni gradski arhitekta, grad će raspisati javni konkurs za uredjenje oblasti izmedju hotela Jugoslavija i Brankovog mosta. Predloge kako bi mogao da se uredi prostor od oko 140 hektara mogu podneti svi gradjani, budući da će oni u njemu najviše provoditi vremena. Ideje koje budu prihvaćene konkursom biće osnova za urbanistički plan koji treba da se donese za taj prostor.
Glavni gradski arhitekta najavio je i da će konkurs za postavljanje plovnih objekata biti raspisan na proleće. Prema Bobićevim rečima, plan za mesta gde će splavovi moći da se postave je završen, a ostalo je da se samo još jednom preispitaju topografske karte.
"Uredjenje priobalja je bitno za jedan ovakav grad koji leži na dve velike evropske reke. Naša obala sa dužinom od 200 kilometara, što je više od celog crnogorskog primorja, je blago koje dosad nismo dovoljno koristili i kojem se u budućnosti moramo posvetiti. To se mora uraditi planski kako bi se sagledao geografski, kulturni i istorijski potencijal obala " istakao je v.d. gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić.
Prema rečima Branislava Božovića, gradskog sekretara zaduženog za zaštitu životne sredine, kroz uredjenje priobalja moraju se zaštiti i odredjene zone koje su bitne za eko sistem prestonice.
Tako se novim programima moraju zaštititi Veliko ratno ostrvo, izvorište u Makišu, ali i očistiti rukavac Save i Topčiderska reka. Takodje, plan mora imati u vidu nastavak izgradnje zaštitnih nasipa, izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda, kao i nove luke.
(MONDO)
