Područje Balkana će danas biti na udaru tropskih vrućina, ali "pakao" neće biti ograničen na vikend. Tropska vrelina očekuje nas i cele sledeće nedelje.
Stanovništvu se zbog toga preporučuje poseban oprez, pre svega onima koji žive u središtu velikih gradova, gde je temperatura zbog betona i asfalta uvek za nekoliko stepeni viša u odnosu na zvaničnu.
Građani se toga, izgleda, i pridržavaju tako da nije bilo znatno povećanog broja intervencija Hitne pomoći ni iz jednog grada u Srbiji.
U Srbiji je oko podneva najtoplije mesto bilo Veliko Gradište, sa temperaturom od 36 stepeni izmerenih u 12 sati, a zatim Ćuprija sa 35, pa Niš, Kruševac i Smederevska Palanka gde je bilo 34 stepena.
Kako je objavljeno na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, temperature u večini gradova kreću se od 31 do 33 stepena koliko je izmereno u Beogradu, dok su najniže temperature na Kopaoniku (22), Crnom vrhu (28) i u Sjenici i na Zlatiboru sa izmerenih 29 stepeni.
Danas se u većini mesta očekuje maksimalna dnevna temperatura od oko 39 stepeni, a slično vreme, kako je objavljeno na sajtu RHMZ očekuje se sutra i tokom naredne nedelje.
CEO BALKAN POD CRVENIM ALARMOM
Tropski talas ne mori samo Srbiju, mada je nešto bolja situacija, recimo, u nekim delovima Hrvatske, Gorskom kotaru i na području Slavonije, gde je prošle noći bilo kiše, olujnog vetra, pa i grada.
Kiša je padala u Osijeku, a kiša i grad praćeni jakim vetrom koji je rušio stabla u Vinkovcima. Kratkotrajno nevreme bilo je i na području Gradišta i okolnim mestima.
U Bosni i Hercegovini će i danas biti tropski vruće sa temperaturama na pojedinim područjima od preko 40 stepeni Celzijusa.
Crveni meteoalarm, koji upozorava na izuzetno opasno vreme, izdat je za područja Banjaluke, Prijedora, Foče, Višegrada, Mostara, Tuzle, Bihaća i Sarajeva.
Meteorolozi predviđaju da će se visoke temperature zadržati i naredne sedmice, te da će i noći biti veoma tople.
Na vozače se apeluje da izbegavaju dnevne vožnje na duže relacije, a ukoliko ipak putu preporučuju im se češće pauze.
I u Crnoj Gori će biti veoma toplo, a vrh tropskog tala se, prema proceni meteorologa, može očekivati u utorak i sredu. Kiša je moguća samo u planinskim područjima, na severu zemlje.
Očekivane najviše temperature su od 30 stepeni na severu do 40 stepeni na jugu zemlje, koliko se očekuje da će biti I u Podgorici.
U naredna tri dana i Makedonija će biti na udaru visokih temperature koje će prelaziti 40 stepeni.
Stoga je Ministarstvo zdravlja upozorilo stanovništvo da ne izlaze između 11 I 17 sati, te da vode računa o ishrani, ličnoj i higijeni namirnica.
STANOVNICI "TOPLOTNIH OSTRVA", ČUVAJTE SE
Stručnjaci posebno upozoravaju na temperature vazduha u velikim gradovima, koje su uvek više za nekoliko stepeni od zvaničnih jer, kako kažu, gradovi proizvode efekat "toplotnih ostrva", koji nastaju zbog upijanja sunčeve energije u betonskim površinama, zatim postojanja industrije, saobraćaja, ali i zbog hlađenja, odnosno grejanja.
Gradovi nemaju dovoljno vegetacije, a ni vodenih površina koje bi uravnotežile temperature vazduha.
Prema rečima Maje Žuvele Aloise, stručnjaka za ekologiju u Centralnom institutu za meteorologiju I geodinamiku u Beču, što je grad veći, "toplotna ostrva" su veća i proširenija, a ako je grad kompaktan i bez vegetacije, "toplotno ostrvo" je izražajnije.
U takvim sredinama opasnost od smrtnosti je veći, a stanovništvo je opterećeno što rezultira niskom radnom produktivnošću i većim ekonomskim posledicama, kaže Žuvela Aloise, preneli su hrvatski mediji.
Ukazala je da postoje kratkoročne i dugoročne mere koje bi mogle sprečiti posledice od postojanja "toplotnih ostrva" u većim gradovima.
Kratkoročne su, kaže, izdavanje adekvatnih upozorenja javnosti I odgovornim službama koje mogu da organizuju pomoć ili preusmeriti ljudske aktivnosti u večernje i jutarnje sate, podsticati adekvatnu ishranu, izolaciju stanova i obezbeđivanje vode na gradskim ulicama.
Kao dugoročna rešenja navela je su u pametnom planiranju gradova, kojima bi se izbegle ili smanjile opasnosti od ekstremnih uticaja, pre svega planskim podizanjem zelenih i vodenih površina.
