Donedavni nemački kancelar Gerhard Šreder našao se na žestokom udaru kritike otkad je u petak obelodanjeno da će preuzeti visoku funkciju u konzorcijumu za gradnju gasovoda od Rusije do Nemačke, u kojem većinski udeo ima ruski energetski koncern Gazprom.
Donedavni nemački kancelar Gerhard Šreder našao se na žestokom udaru kritike otkad je u petak obelodanjeno da će preuzeti visoku funkciju u konzorcijumu za gradnju gasovoda od Rusije do Nemačke, u kojem većinski udeo ima ruski energetski koncern Gazprom.
Profesor javnog prava na univerzitetu u Bohumu Helmut Zikman ocenio je u jednom radio-intervjuu da treba da se ispita da li je Šreder prihvatanjem ovog posla počinio krivično delo sticanja lične koristi - jer, dok je bio kancelar, posebno se angažovao da dodje do sklapanja ovog posla.
Pre samo tri meseca, Šreder je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Berlinu potpisao medjudržavni sporazum o gradnji gasovoda, čija je izgradnja svečano počela prošlog petka.
Prema pisanju medija koji se pozivaju na obaveštene izvore u ruskoj energertskoj privredi, Šreder će kao predsednik nadzornog odbora konzorcijuma "Nortjuropien ges pajplajn" (NGEP) imati godišnje primanje od preko milion evra.
Jedan od vodećih političara vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Volfgang Bozbah ocenio je da je "jedinstven slučaj da bivši nemački kancelar počinje da radi za preduzeće koje je u rukama strane sile".
Konzervativni političari pozvali su Šredera da odustane od ovog posla, da se ne bi stvarao utisak da je "nagradjen za to što se trudio oko sklapanja ugovora o gradnji gasovoda".
Od Šredera su počeli da se distanciraju i političari njegove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
Šef SPD-frakcije u Bundestagu Peter Štruk rekao je da je doduše bivši kancelar sada "privatno lice koje može da radi šta želi", ali da on sam "nikada ne bi tako postupio".
Istim rečima je Šrederov angažman za Gazprom prokomentarisao i potpredsednik Bundestaga, SPD-političar Volfgang Tirze.
Posebno oštre komentare izazvala je činjenica da je reč baš o Gazpromu, preduzeću često kritikovanom na Zapadu. Šef Zelenih Rajnhard Bitikofer je rekao da Šreder sada profitira privatno od odluke koju je "gurao" dok je bio političar.
Pored toga, Gazprom, koji sa 51 odsto učestvuje u konzorcijumu, predstavlja "jezgro ruske nomenklature na koju se oslanja Putinova autoritarna vlast", rekao je zeleni političar.
Gasovod dugačak oko 1.200 kilometara koštaće četiri milijarde evra i protezaće se od Sankt Peterburga do severnonemačkog grada Grajfsvald. Radovi bi trebalo da budu završeni izmedju 2010. i 2012. godine.
Poljska i baltičke države oštro su zamerile Berlinu i Moskvi što nisu uključene u projekat gradnje gasovoda. Kroz gasovod će u Nemačku i Zapadnu Evropu najpre dolaziti 27,5 milijardi kubnih metara gasa, kasnije više od 50 milijardi.
Ruske rezerve zemnog gasa od oko 48.000 milijardi kubnih metara čine četvrtinu ukupnih svetskih zaliha. Prema navodima nemačkih medija, šestina svetskih rezervi gasa je u rukama Gazproma. Nemačka trećinu potreba pokriva ruskim gasom.
Šreder je pre odlaska sa funkcije najavio da će se posvetiti starom pozivu, advokaturi, zbog čega je iznajmio i stan i kancelariju u centru Berlina, nedaleko od vladine četvrti.
Pretprošle sedmice su mediji objavili da je bivši kancelar prihvatio ponudu iz Švajcarske da radi kao savetnik za medjunarodne odnose medijske kuće "Ringije". Njen vlasnik, Mihael Ringije nije naveo nikakve, pogotovu ne finansijske detalje o ovom "aranžmanu".
Sam Šreder nije ni na koj način komentarisao vesti ni o poslu za konzorcijum za gradnju gasovoda, niti o savetničkom angažmanu za "Ringije".
(Beta)
Profesor javnog prava na univerzitetu u Bohumu Helmut Zikman ocenio je u jednom radio-intervjuu da treba da se ispita da li je Šreder prihvatanjem ovog posla počinio krivično delo sticanja lične koristi - jer, dok je bio kancelar, posebno se angažovao da dodje do sklapanja ovog posla.
Pre samo tri meseca, Šreder je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Berlinu potpisao medjudržavni sporazum o gradnji gasovoda, čija je izgradnja svečano počela prošlog petka.
Prema pisanju medija koji se pozivaju na obaveštene izvore u ruskoj energertskoj privredi, Šreder će kao predsednik nadzornog odbora konzorcijuma "Nortjuropien ges pajplajn" (NGEP) imati godišnje primanje od preko milion evra.
Jedan od vodećih političara vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Volfgang Bozbah ocenio je da je "jedinstven slučaj da bivši nemački kancelar počinje da radi za preduzeće koje je u rukama strane sile".
Konzervativni političari pozvali su Šredera da odustane od ovog posla, da se ne bi stvarao utisak da je "nagradjen za to što se trudio oko sklapanja ugovora o gradnji gasovoda".
Od Šredera su počeli da se distanciraju i političari njegove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
Šef SPD-frakcije u Bundestagu Peter Štruk rekao je da je doduše bivši kancelar sada "privatno lice koje može da radi šta želi", ali da on sam "nikada ne bi tako postupio".
Istim rečima je Šrederov angažman za Gazprom prokomentarisao i potpredsednik Bundestaga, SPD-političar Volfgang Tirze.
Posebno oštre komentare izazvala je činjenica da je reč baš o Gazpromu, preduzeću često kritikovanom na Zapadu. Šef Zelenih Rajnhard Bitikofer je rekao da Šreder sada profitira privatno od odluke koju je "gurao" dok je bio političar.
Pored toga, Gazprom, koji sa 51 odsto učestvuje u konzorcijumu, predstavlja "jezgro ruske nomenklature na koju se oslanja Putinova autoritarna vlast", rekao je zeleni političar.
Bivši kancelar bez komentara
Pored Gazproma, u konzorcijumu za gradnju gasovoda učestvuju i nemački koncerni BASF i E.on. Projekat je otvoren i za dalje zainteresovane partnere.Gasovod dugačak oko 1.200 kilometara koštaće četiri milijarde evra i protezaće se od Sankt Peterburga do severnonemačkog grada Grajfsvald. Radovi bi trebalo da budu završeni izmedju 2010. i 2012. godine.
Poljska i baltičke države oštro su zamerile Berlinu i Moskvi što nisu uključene u projekat gradnje gasovoda. Kroz gasovod će u Nemačku i Zapadnu Evropu najpre dolaziti 27,5 milijardi kubnih metara gasa, kasnije više od 50 milijardi.
Ruske rezerve zemnog gasa od oko 48.000 milijardi kubnih metara čine četvrtinu ukupnih svetskih zaliha. Prema navodima nemačkih medija, šestina svetskih rezervi gasa je u rukama Gazproma. Nemačka trećinu potreba pokriva ruskim gasom.
Šreder je pre odlaska sa funkcije najavio da će se posvetiti starom pozivu, advokaturi, zbog čega je iznajmio i stan i kancelariju u centru Berlina, nedaleko od vladine četvrti.
Pretprošle sedmice su mediji objavili da je bivši kancelar prihvatio ponudu iz Švajcarske da radi kao savetnik za medjunarodne odnose medijske kuće "Ringije". Njen vlasnik, Mihael Ringije nije naveo nikakve, pogotovu ne finansijske detalje o ovom "aranžmanu".
Sam Šreder nije ni na koj način komentarisao vesti ni o poslu za konzorcijum za gradnju gasovoda, niti o savetničkom angažmanu za "Ringije".
(Beta)
