Iako ističe da je poljoprivreda njena razvojna šansa, Srbija je uspela da proizvede mleko po najvećoj ceni u regionu. Za to su odgovorni monopolski položaj proizvođača, trgovci koji nemaju meru u formiranju marže i država koja ne odustaje od PDV-a na mleko. Tako smo došli do situacije da je mleko, među proizvodima sa kontrolisanim cenama, najviše doprinelo novembarskoj inflaciji.
Litar dugotrajnog mleka u Sloveniji poskupeće početkom 2008. godine na oko 0,9 evra, što je za osam centi više nego u Hrvatskoj, ali jeftinije nego u Srbiji gde je mleko dostiglo cenu od oko jednog evra.
Litar dugotrajnog mleka u Hrvatskoj od 1. decembra 2007. košta oko 0,82 evra, dok je u Srbiji istog dana maloprodajna cena povećana za oko 10 odsto na oko 80 dinara. Zvanični srednji kurs je 79,49 dinara za evro.
Kako javljaju dopisnici Bete, u Sloveniji će Alpsko mleko sa 3,5 odsto mlečne masti početkom 2008. godine poskupeti u prodavnicama Merkatora na 0,93 evra sa sadašnjih 0,79 evra. Cene Alpskog mleka u junu su povećane sa 0,68 na 0,72 evra, a u oktobru su dostigle 0,79 evra.
Mleko "Pomurskih mlekara" je do maja ove godine koštalo 0,68 evra, u maju je poskupelo na 0,71 evro, a u oktobru na 0,77 evra, dok se u januaru najavljuje poskupljenje na 0,89 evra. Slične cene i poskupljenja se predvidjaju i za druge vrste trajnih mleka.
Litar svežeg pasterizovanih mleka u prodavnicama u Bosni i Hercegovini košta izmedju 62 i 80 evro centa (1,35 do 1,60 konvertibilnih maraka) u zavisnosti od proizvodjača. Domaći proizvodi su jeftiniji od stranih, ali i manje zastupljeni u prodavnicama.
Proizvodjači su povećanje cene obrazložili poskupljenjem stočne hrane i goriva i povećanjem trgovačkih marži, a u javnosti vlada mišljenje da razlog za poskupljenja treba tražiti i u dogovoru medju prodavcima.
Sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran ocenio je da za poskupljenje mleka ne treba optuživati samo proizvodjače i da odgovornost za to snose i trgovci i država.
"Država neće da se odrekne poreza na dodatu vrednost za mleko, a trgovci svojih marži. Javnost uglavnom 'napada' mlekare ili proizvodjače mleka, ali postoji mnogo faktora koji utiču na cenu", kazao je on agenciji Beta.
Država, kako je rekao, može da se odrekne prihoda od poreza na dodatu vrednost na mleko, kao što su to učinili Crna Gora i brojne druge zemlje.
Prema njegovim rečima, na stabilizaciju cena država može uticati i formiranjem rezervi mleka u prahu i premijama.
Prostran je naveo poskupljenje gasa i dizel goriva, kao i utrostručenje cene kukuruza, kao objektivne faktore za poskupljenje mleka, ali je i ocenio da trgovci nemaju mere pri odredjivanju marži.
Povodom navoda o monopolskom položaju mlekara u sastavu fonda Salford, Prostran je kazao da "situaciju na tržištu treba ispitati i tek onda govoriti o eventualnom monopolskom položaju".
Ocenivši da su burne reakcije na poskupljenje bile očekivane, jer domaćinstva ne mogu da smanje potrošnju mleka, kao ni hleba, on je podsetio da u Srbiji 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, a u Evrpskoj uniji izmedju 12 i 20 odsto.
Proizvodjači objašnjavaju da je do poskupljenja došlo zbog povećanja fabričkih premija proizvodjačima mleka za 10 odsto, a medju razlozima su i povećana cena repromaterijala, energije i odluka
Ministarstva poljoprivrede o povećanju otkupne cene mleka. U Hrvatskoj nema monopola na proizvodnju mleka.
Kompanija Imlek, Mlekara "Subotica" i Novosadska mlekara povećale su 1. decembra velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda treći put u prethodna četri meseca. Cena litre dugotrajnog mleka u maloprodaji dostigle su 80 dinara sa porezom za dodatu vrednost.
Podsećajući da sveže mleko od januara stalno poskupljuje, stručnjaci instituta dodaju da su, od baznih cena, takodje najviše povećane cene mleka - kiselog i preradjenog.
"Hipoteza o značajnom uticaju trgovinskih marži na rast maloprodajnih cena potvrdjena je indirektno u slučaju mleka i mlečnih porizvoda. Od januara do septembra, mleko i mlečni proizvodi su kumulativno, u odnosu na prosek prošle godine, poskupeli 6,7 odsto kod proizvodjača, a 7,3 odsto u trgovini na malo", navodi se u MAT-u.
U novembru sve cene na malo uvećane su za 1,1 odsto, a za toliko su porasle i cene koje kontroliše država.
Najveći doprinos ukupnoj inflaciji, od 0,5 procentnih poena, dale su kontrolisane cene. One su tako preuzele primat od baznih cena, koje su tokom prethodna tri meseca najviše uticale na ukupnu inflaciju.
Za 11 meseci ove godine ukupna inflacija iznosi 8,7 odsto, pa je tako premašena vrednost prvobitno projektovane ukupne godišnje inflacije od 6,5 odsto.
Stručnjaci dodaju da je, medjutim, premašena i vrednost naknadno ocenjene ukupne inflacije od 8,5 odsto, na osnovu koje je uradjen predlog budžeta za narednu godinu.
(agencije/MONDO)
Litar dugotrajnog mleka u Hrvatskoj od 1. decembra 2007. košta oko 0,82 evra, dok je u Srbiji istog dana maloprodajna cena povećana za oko 10 odsto na oko 80 dinara. Zvanični srednji kurs je 79,49 dinara za evro.
Kako javljaju dopisnici Bete, u Sloveniji će Alpsko mleko sa 3,5 odsto mlečne masti početkom 2008. godine poskupeti u prodavnicama Merkatora na 0,93 evra sa sadašnjih 0,79 evra. Cene Alpskog mleka u junu su povećane sa 0,68 na 0,72 evra, a u oktobru su dostigle 0,79 evra.
Mleko "Pomurskih mlekara" je do maja ove godine koštalo 0,68 evra, u maju je poskupelo na 0,71 evro, a u oktobru na 0,77 evra, dok se u januaru najavljuje poskupljenje na 0,89 evra. Slične cene i poskupljenja se predvidjaju i za druge vrste trajnih mleka.
Litar svežeg pasterizovanih mleka u prodavnicama u Bosni i Hercegovini košta izmedju 62 i 80 evro centa (1,35 do 1,60 konvertibilnih maraka) u zavisnosti od proizvodjača. Domaći proizvodi su jeftiniji od stranih, ali i manje zastupljeni u prodavnicama.
Proizvodjači su povećanje cene obrazložili poskupljenjem stočne hrane i goriva i povećanjem trgovačkih marži, a u javnosti vlada mišljenje da razlog za poskupljenja treba tražiti i u dogovoru medju prodavcima.
Sekretar Udruženja za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran ocenio je da za poskupljenje mleka ne treba optuživati samo proizvodjače i da odgovornost za to snose i trgovci i država.
"Država neće da se odrekne poreza na dodatu vrednost za mleko, a trgovci svojih marži. Javnost uglavnom 'napada' mlekare ili proizvodjače mleka, ali postoji mnogo faktora koji utiču na cenu", kazao je on agenciji Beta.
Država, kako je rekao, može da se odrekne prihoda od poreza na dodatu vrednost na mleko, kao što su to učinili Crna Gora i brojne druge zemlje.
Prema njegovim rečima, na stabilizaciju cena država može uticati i formiranjem rezervi mleka u prahu i premijama.
Prostran je naveo poskupljenje gasa i dizel goriva, kao i utrostručenje cene kukuruza, kao objektivne faktore za poskupljenje mleka, ali je i ocenio da trgovci nemaju mere pri odredjivanju marži.
Povodom navoda o monopolskom položaju mlekara u sastavu fonda Salford, Prostran je kazao da "situaciju na tržištu treba ispitati i tek onda govoriti o eventualnom monopolskom položaju".
Ocenivši da su burne reakcije na poskupljenje bile očekivane, jer domaćinstva ne mogu da smanje potrošnju mleka, kao ni hleba, on je podsetio da u Srbiji 40 odsto kućnog budžeta odlazi na hranu, a u Evrpskoj uniji izmedju 12 i 20 odsto.
Proizvodjači objašnjavaju da je do poskupljenja došlo zbog povećanja fabričkih premija proizvodjačima mleka za 10 odsto, a medju razlozima su i povećana cena repromaterijala, energije i odluka
Ministarstva poljoprivrede o povećanju otkupne cene mleka. U Hrvatskoj nema monopola na proizvodnju mleka.
Kompanija Imlek, Mlekara "Subotica" i Novosadska mlekara povećale su 1. decembra velikoprodajne cene mleka i mlečnih proizvoda treći put u prethodna četri meseca. Cena litre dugotrajnog mleka u maloprodaji dostigle su 80 dinara sa porezom za dodatu vrednost.
Mleko daje "gas" inflaciji
Po doprinosu novembarskoj inflaciji, najviše se ističe mleko medju proizvodima čije se cene kontrolišu, navodi se u najnovijem broju biltena "Markoekonomske analize i trendovi" (MAT) koji izdaje Ekonomski institut.Podsećajući da sveže mleko od januara stalno poskupljuje, stručnjaci instituta dodaju da su, od baznih cena, takodje najviše povećane cene mleka - kiselog i preradjenog.
"Hipoteza o značajnom uticaju trgovinskih marži na rast maloprodajnih cena potvrdjena je indirektno u slučaju mleka i mlečnih porizvoda. Od januara do septembra, mleko i mlečni proizvodi su kumulativno, u odnosu na prosek prošle godine, poskupeli 6,7 odsto kod proizvodjača, a 7,3 odsto u trgovini na malo", navodi se u MAT-u.
U novembru sve cene na malo uvećane su za 1,1 odsto, a za toliko su porasle i cene koje kontroliše država.
Najveći doprinos ukupnoj inflaciji, od 0,5 procentnih poena, dale su kontrolisane cene. One su tako preuzele primat od baznih cena, koje su tokom prethodna tri meseca najviše uticale na ukupnu inflaciju.
Za 11 meseci ove godine ukupna inflacija iznosi 8,7 odsto, pa je tako premašena vrednost prvobitno projektovane ukupne godišnje inflacije od 6,5 odsto.
Stručnjaci dodaju da je, medjutim, premašena i vrednost naknadno ocenjene ukupne inflacije od 8,5 odsto, na osnovu koje je uradjen predlog budžeta za narednu godinu.
(agencije/MONDO)
