U Srbiji živi oko 150.000 neuhranjene dece, a jedna trećina dece predškolskog uzrasta je anemična, rezultati su istraživanja koje je predstavljeno u utorak, 11. decembra, na okruglom stolu u Skupštini Srbije.
U Srbiji živi oko 150.000 neuhranjene dece, a jedna trećina dece predškolskog uzrasta je anemična, rezultati su istraživanja koje je predstavljeno u utorak, 11. decembra, na okruglom stolu u Skupštini Srbije.Čak 200.000 dece živi na ivici siromaštva, a 15 odsto njih svakodnevno koristi cigarete. Najugroženija su romska deca, zatim deca izbeglica, deca sa seoskog područja i ona čiji su roditelji bez posla. Alarmantan je podatak da 46 odsto romske dece nema jedan obrok svakog dana.
Deca iz navedenih grupa zbog siromaštva svojih roditelja često nisu u mogućnosti da ostvare svoje pravo na zdravstvenu zaštitu.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević istakao je da su svi zdravstveni parametri medju decom najugroženijih grupa četiri do pet puta gori nego kod ostatka populacije.
"Smrtnost romske dece je tri puta veća u odnosu na ostale grupe. Alkohol zloupotrebljava 17 odsto adolescenata više nego pre pet godina, a 70 odsto roditelja upotrebljava fizičku silu u disciplinovanju dece i smatra da je batina iz raja izašla", kaže za "Blic" Judita Rajhenberg, direktorka Unicefa u Srbiji.
Stopa smrtnosti dece do pete godine života iznosi 8,7 na 1.000 rodjenih i pokazuje trend opadanja. Od 1991. do 2005. zabeleženo je kontinuirano smanjenje smrtnosti odojčadi od 14,6 do 8,0, što je i dalje dva puta više nego u zemljama Evropske unije, a glavni uzroci su respiratorni problemi i urodjene anomalije. Na dramatičan način statistika pokazuje da je stopa smrtnosti u romskim naseljima čak 20.
Procenat porodjaja koji se obavlja uz stručnu pomoć uvek je preko 95 odsto, ali kada se analiziraju posebno osetljive grupe, onda se vidi da je ovaj procenat kod njih nešto niži, kao i statistički pokazatelji obavezne vakcinacije do treće godine života. Medju uzrocima smrtnosti porodilja van bolnice na prvom mestu su bolesti krvotoka i tumori, pa onda povrede, trovanja, posledice delovanja srodnih faktora.
"Demografski podaci Srbije pokazuju da smo mi društvo prosečne starosti oko 40 godina. Očekivano trajanje života na rodjenju pre pet godina iznosilo je 69, a sada beleži porast do 72,7 godine. Stopa ukupnog fertiliteta (prosečnog broja dece koju reproduktivnom periodu rodi jedna žena) iznosi 1,75, a za običnu reprodukciju društva bilo bi potrebno da je taj broj 2,3. Demografska situacija u Srbiji, kao i u ukupno 20 zemalja u svetu, od kojih je 18 u Evropi, ima negativan trend i svake godine opada broj živorođene dece i raste broj umrlih", kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
(MONDO)
