Troškovi izvršitelja za plaćanje administrativnih taksi za dostavljanje podataka drugih državnih organa u jednom postupku izvršenja mogu da iznose od 5.000 do 10.000 dinara, a to na kraju plati građanin.
Zbog toga je Komora izvršitelja tražila da im se potrebni podaci dostavljaju besplatno, ali je Ministarstvo finansija to odbilo.
"Vi u jednom postupku nikada ne znate koliko ćete provera morati da uradite, ali negde između 5.000 i 10.000 samo na ime tih republičkih administrativnih taksi može da bude trošak, izvršitelj kada to plati, on taj trošak mora da prebaci na stranke i da im onda na to obračuna PDV, što još uvećava za 20 odsto troškove", rekla je predstavnica Komore Mirjana Dimitrijević za agenciju Beta.
Ona je navela primer da se gotovo u svakom postupku izvršitelji obraćaju Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje kako bi pribavili podatke o zaposlenju dužnika. Za to se plaćaju takse od oko 1.000 dinara, zatim da traže izvode iz matičnih knjiga, ali i da često od poreskih uprava i sekretarijata za legalizaciju takse za pribavljanje podataka o imovinu koštaju od 2.000 do 3.000 dinara.
"Naš osnovni cilj je da obezbedimo jednak položaj stranaka u postupku pred sudom i izvršiteljem. Ako naši građani ne moraju da snose izvesne troškove kada sud sprovodi izvršenje, mi smatramo da iste te troškove ne bi trebalo da snose ni pred izvršiteljem", kazala je Mirjana Dimitrijević.
Kako bi postupak izvršenja bio jeftiniji, Komora se obratila za mišljenje Ministarstvu finansija koje je u aprilu dalo negativan odgovor.
Prema njenim rečima, u tom mišljenju Ministarstvo se vodilo Zakonom o republičkim administrativnim taksama i ocenilo da izvršitelj ne potpada u krug lica koja su oslobođena od plaćanja republičke administrativne takse.
"Mi smatramo da je ovo mišljenje doneto nepravilnim tumačenjem zakona, zanemarivanjem suštinskog položaja izvršitelja kao lica sa javnim ovlašćenjima koji taj postupak vodi na isti način i ovlašćenjima kao i sud, ali i da je doneto suprotno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je u ovom slučaju leks specijalis zakon, i koji izričito propisuje da su svi državni organi dužni da izvršiteljima omoguće i dostave podatke o kojima vode evidencije", rekla je Mirjana Dimitrijević.
Ona je naglasila i da mišljenje Ministarstva finansija nije pravno obavezujuće, zbog čega bi mogli pred sudom da podnesu predloge za izricanje novčanih kazni odgovornih lica u organima uprave koji ne dostave traženi podatak, ali je i dodala da bi "to sve predugo trajalo čime bi se ugrozila efikasnost postupka izvršenja".
Ona je podsetila i da je nedavno završena javna rasprava o novom Zakonu o obezbeđenju i izvršenju tokom koje je stigao veliki broj sugestija.
Prema njenim rečima, Komora je osim sistemskih promena koje se odnose na izjednačavanje položaja dužnika u postupku pred sudom i izvršiteljima, tražila i da se koriguje "prezastupljenost prava na žalbu".
"Tražimo da se revidira mogućnost da se žalba izjavljuje u svakoj fazi izvršnog postupka na svaki akt ili radnju. To je prosto previše. Potrebno je pronaći krucijalne trenutke u postupku i jako važne odluke kojima se može povrediti pravo stranke i samo na te odluke dopustiti pravo žalbe", rekla je Mirjana Dimitrijević koja je i član radne grupe koja radi na izradi novog zakona.
Građani važećim zakonom nisu imali mogućnost žalbe, koja im je nacrtom zakona vraćena. Po tom predlogu, žalba kod prinudne naplate potraživanja iz verodostojnih isprava - uključujući račune za komunalije - ima i suspenzivno dejstvo, odnosno izvršenje ne može da se sprovede sve dok rešenje o izvršenju ne postane pravosnažno.
