Poslanici Skupštine Srbije završili su u petak objedinjenu načelnu raspravu o izmenama Zakona o privatizaciji i Predlogu zakona o pravu na besplatne akcije, a ministar finansija Mirko Cvetković obrazložio je Predlog zakona o budžetskom sistemu i set poreskih zakona.
Cvetković o zakonu o budžetu i poreskim zakonima
Razmotreni su predlozi zakona o budžetskom sistemu, izmenama zakona o porezu na dohodak gradjana, porezu na dobit preduzeća, zakona o administrativnim taksama, javnim putevima, kao i predlog za potvrdjivanje sporazuma sa EU koji se odnosi na finansijsku pomoć.
Poslanici opozicionih stranaka kritikovali su predložena rešenja, zamerajući što se budžet i prateći zakoni "usvajaju na brzinu".
Poslanici Srpske radikalne stranke ocenili su da "vlada treba da snosi odgovornost jer budžet neće biti usvojen na vreme, budući da zakonski rok ističe sledećeg dana".
Oni su istakli da vlada smanjuje neke poreske stope, ali i da povećava namete gradjanima kroz različite takse. Radikali su najviše kritikovali rešenje da se budžet planira za tri godine unapred, navodeći da vlada to neće biti u stanju da ostvari, kao i da će takvo rešenje biti zloupotrebljeno.
Poslanici Liberalno demokratske partije navodili su da se rasprava o ovim važnim sistemskim zakonima vodi u "cajtnotu" i u "senci izbora".
Oni smatraju i da ekonomska situacija u Srbiji nije dovoljno zrela da bi se budžet projektovao tri godine unapred.
Poslanici vladajućih stranaka ocenjivali su su da će set poreskih zakona dovesti do olakšica za gradjane i privredu, a Zakon o budžetskom šitemu uvesti Srbiju u red zemalja sa srednjoročnim finansiranjem.
Oni su posebno isticali oslobadjanja koja se odnose na ulaganja u osnovna sredstva i invesiticije, kao i nerazvijena područja.
Poslanici iz poslaničkog kluba Demokertske stranke Srbije - Nova Srbija govorili su o izmenama zakona o javnim putevima navodeći da će to zemlji obezbediti više sredstava za izgranju puteva koji su joj neophodni. Pri tome, kako su istakli, gradjani neće plaćati više cene nafte i naftnih derivata, jer će se izvršiti preraspodela akciznih sredstava.
Rasprava o zakonima povremeno je prekidana opaskama poslanika vezanim za izbore, status Kosova i evropske integracije. Poslanici SRS pitali su da li je vlada "spremna da se odrekne Kosova zbog 'šake srebrnjaka iz EU'", dok su poslanici LDP pitali vladu da li ima zajednički stav o pitanju Evropske unije.
Zaključući načelnu raspravu popredsednik vlade Božidar Djelić ukazao je na značaj planiranja budžeta za tri godine u čemu se ogleda napredak naše zemlje, koja prvi put od kraja sedamdesetih godina ulazi u period da projektuje svoj srednjoročni razvoj.
Djelić je istakao i veliki značaj ratifikacije sporazuma o realizovanju bespovratne finansijske pomoći EU od milijardu evra do 2011. godine. On je najavio da će gradjani od iduće godine dobijati srpske pasoše po evropskim standardima, kao i da će taksa za njihovo izdavanje biti 1.000 dinara, dok će naši gradjani u inostranstvu plaćati 25 evra.
Cvetković o zakonu o budžetu i poreskim zakonima
Ministar finansija Mirko Cvetković obrazložio je Predlog zakona o budžetskom sistemu i set poreskih zakona, izrazivši uverenje da će ovi zakoni biti usvojeni.
Prema njegovim rečima, Zakon o budžetskom sistemu će preciznije definisati i pojasniti izvesne probleme koji su uočeni, uvesti obavezu da se odredjena preduzeća čiji je osnivač država, a koja to do sada nisu bila, uključe u sistem trezora što će postepeno omogućiti uvodjenje trogodišnjeg planiranja budžeta.
Cvetković je naveo da je uočeno da se u budžetu sve više pojavljuju dugoročni projekti pa se sve više javlja i potreba da se budžet planira na nekoliko godina, kao što je to praksa mnogih zemalja.
Izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća, prema njegovim rečima, predvidjaju stvaranje uslova za usaglašavanje postojećih normi sa novim Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o deviznom poslovanju i bankama. Pojedini problemi u oporezivanju obveznika, kao što je jednostavniji i brži postupak utvrdjivanja i naplate kapitalnog dobitka, biće rešeni ovim zakonskim rešenjem kao i uskladjivanje sa poreskim propisima razvijenih zemalja u pogledu oporezive dobiti, odnosno priznavanja prihoda i rashoda iz finansijskih izveštaja.
Stopa poreza na prihode stranaca smanjuje se sa 20 na 15 procenata, kapitalni dobitak se ne ostvaruje pri prodaji svih vrsta dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili NBS, a porez po odbitku plaća se na prihode nerezidentnog obveznika po osnovu izvodjenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog prgrama u Srbiji, koji nisu oporezovani kao dohodak gradjana.
Izmene Zakona o porezu na dohodak gradjana predvidjaju oslobadjanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za perod od dve godine (2008. i 2009. godina), kao i sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14 na 10 odsto čime je ujednačena sa stopom poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Tim zakonskim rešenjem, izmedju ostalog, predvidjeno je smanjenje stope poreza na kapitalni dobitak sa 20 na 10 procenata, promena načina uredjenja prebijanja kapitalnih gubitaka kapitalnim dobicima, davanje podsticaja za razvoj i investiranje u poljoprivredu, rekao je Cvetković.
Izmene Zakona o administrativnim taksama predvidjene su u osnovi zbog potrebe propisivanja republičkih administrativnih taksi za spise i poslove republičkih organa koji su ranije bili u nadležnosti državne zajednice SCG.
Predlog zakona obuhvata takse diplomatskih i konzulatnih prestavništava Srbije, kao i drugih organa koji su preuzeli nadležnosti državne zajednice, istakao je ministar finansija.
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić rekao je da izmene zakona o javnim putevima, izmedju ostalog, predvidjaju da naknade za održavanje puteva od akciza na derivate nafte i gasa u 2008. godini budu 15 odsto, a od 1. januara 2009. godine 20 odsto.
Ovim zakonskim rešenjem trebalo bi da bude rešen problem nedostatka sredstava za finansiranje radova na održavanju magistralnih i regionalnih puteva u Srbiji koje obavlja Javno preduzeće "Putevi Srbije", naveo je Ilić.
(Tanjug)
