Beograd prajd 2015, ove godine planiran za 20. septembar, je gotovo spreman a organizatori kažu da će tokom Nedelje ponosa koji mu prethodi, istaći zahteve ugrožene LGBT populacije – kojih je ove godine manje ali su od suštinske važnosti
Beogradska Nedelja ponosa održaće se od 14. do 19. septembra i obuhvatiće niz debata, političkih foruma, filmskih projekcija, promocija knjiga, sportskih i zabavnih događaja, najavio je Marko Ilić, iz organizacionog odbora Prajda. Detaljan program će biti objavljen 1.septembra.
Ovogodišnja manifestacija će se završiti Prajd šetnjom 20. septembra u 12 sati. Predviđena trasa je: zgrada Vlade u Nemanjinoj – ulicom kneza Miloša do "Londona" – ulicom kralja Milana i Terazijama do "Igumanovljeve palate" – plato ispred Skupštine grada Beograda.
Organizatori ne očekuju probleme jer je prošlogodišnji prajd pokazao, ističe Boban Stojanović, da država može da se obračuna na nasilnicima kada to želi.
"Osećamo tendenciju da grupe koje su ranije pravile probleme i pretile pred održavanje parade sada slabe i osipaju se. Mislim da je sada svima jasnije da ljudska prava nisu stvar 'nacije i tradicije' već građana. Zasad nema ni pretnji preko društvenih mreža ni grafita mržnje po ulicama", kaže Stojanović.
Goran Miletić, iz organizacionog odbora Parade ponosa, kaže da će se sa tribina i foruma tokom Nedelje ponosa, insistirati na "samo" pet stvari koje su od suštinske važnosti za poboljšanje statusa LGBT osoba u Srbiji.
Radi se, ističe Miletić, prvo o usvajanju zakona o rodnom identitetu, kojim bi se i pravno uredio poces promene pola koji ionako već plaća država ali postoje problemi oko statusa i novog identiteta, od JMBG građana do ličnih dokumenata.
Sledeći zahtev je zakon o istopolnim partnerstvima, jer u LGBT organizacijama smatraju da i za njih važi da je brak osnovno ljudsko pravo. Miletić tu ističe slučaj pred Evropskim sudom pravde, gde je Italiji naloženo da zakonom uredi "zajednicu života osoba istog pola". Ta presuda obavezuje sve članice saveta Evrope, a time i Srbiju.
"Predlog zakona kod nas postoji i bolje da sami to donesemo zbog nas, nego da nas posle pritiska EU. I ovde, kao i kod prethodnog zakona nema političkih partija koje se tome javno protive ali politička volja da se to i donese u Skupštini je do sada izostala", kaže Miletić.
Srpska LBGT zajednica od Skupštine očekuje i deklaraciju protiv homofobije, koja je obećana prošle godine.
Očekivanja ima i od policije, tužilaštva i suda po pitanju primene zakona. Zakonski okvir u Srbiji po pitanjima koja se tiču LGBT osoba "nije loš" ali primena zakona u praksi jeste. Trenutno se u sudovima vodi oko 250 procesa zbog pretnje i napada na LGBT osobe, koje se i dalje boje da slučajeve prijave.
"Ima nekih pomaka tu, tužilaštva i sudovi polako počinju da rade na tome. Donete su neke presude ali uglavnom uslovne kazne od šest meseci do dve godine", kaže Miletić.
U tom smeru ide i poslednji zahtev na kome insistiraju iz organizacionog odbora Parade ponosa jeste. Radi se o primeni postojećih odredbi zakona o "zločinu iz mržnje". Sudije ga i dalje ne primenjuju, posebno u slučajevima napada na LGBT osobe, nešto pod izgovorom da je to teško dokazati a nešto i iz straha od obaranja presuda pred višim sudom.
