Kupovna moć gradjana u oktobru je neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec, mesečna neto zarada bila je dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine.
Kupovna moć gradjana u oktobru je neznatno smanjena u odnosu na prethodni mesec, mesečna neto zarada bila je dovoljna za pokriće minimalne, ali ne i prosečne potrošačke korpe, pokazalo je istraživanje Ministarstva trgovine.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno izdvojiti 1,02 prosečne neto zarade, koja je iznosila 28.720 dinara, a za pokriće minimalne 0,65 zarade. Prosečna potrošačka korpa za oktobar iznosila je 29.389,7 dinara, a minimalna 18.659,7 dinara.
Smanjenje kupovne moći uslovljeno je povećanjem cena voća i preradjevina od voća, mleka i preradjevina od mleka, mada ne treba zanemariti i minimalna poskupljenja neprehrambenih proizvoda i usluga, kao i minimalno povećanje cena daljinskog grejanja.
U odnosu na prethodni mesec, prosečna potrošačka korpa je minimalno poskupela 0,2 odsto, a minimalna je pojevtinila 1,3 odsto. U odnosu na decembar 2006. godine, prosečna korpa je poskupela 12 odsto, a minimalna 14,7 odsto.
Ukupni izdaci za prehrambene proizvode smanjeni su u obe korpe - u prosečnoj korpi za 39 dinara, a u minimalnoj za 257 dinara. Pod uticajem sezone u oktobru je promenjena struktura obe potrošačke korpe.
Tako je sveža boranija zamenjena konzervisanom u obe korpe, a svež šaran isključen je u minimalnoj. Iz obe korpe isključeni su krastavac i lubenica, uz paradajz u minimalnoj, a uključeni cvekla, spanać i kruške.
Istovremeno, povećana je količina jabuka u obe korpe, uz krompir, juneću džigericu i šunkaricu u minimalnoj, a pasulj, grašak, limun i svinjsko meso u prosečnoj. Istovremeno smanjena je količina groždja u minimalnoj, odnosno paradajza, paprike i mrkve u prosečnoj.
U prosečnoj potrošačkoj korpi u oktobru poskupeli su žito i proizvodi od žita, sveže mleko i preradjevine od mleka, voća i preradjevina od voća, sveže i preradjeno meso, dok je značajno pojeftinjenje povrća i preradjevina od povrća neutralisalo poskupljenje navedenih proizvoda, ističu u ministarstvu.
U minimalnoj potrošačkoj korpi poskupeli su žito i proizvodi od žita, voće i preradjevine od voća, sveže i preradjeno meso, masnoće i mleko, mlečni proizvodi i jaja, a značajno pojevtinjenje zabeleženo je kod povrća i preradjevina od povrća, sveže i preradjene ribe.
Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge zanemarljivo su povećani u obe korpe - u prosečnoj za 81,3 dinara, a u minimalnoj za 3,89 dinara, a uslovljeni su rastom cena duvana, obrazovanja, higijene i nege zdravlja i odeće i obuće.
Ukupni izdaci za gradski prevoz, električnu energiju i PTT usluge ostali su na septembarskom nivou u obe korpe, dok daljinsko grejanje beleži neznatno povećanje od 0,8 odsto.
Posmatrano po gradovima, kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Smederevu i Sremskoj Mitrovici, a ispod proseka u Zrenjaninu, Subotici, Užicu, Kragujevcu, Šapcu, Nišu, Kraljevu, Valjevu, Zaječaru i Leskovcu.
U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici i prosečnu potrošačku korpu. Najniži životni standard imaju Zaječar i Leskovac.
(Tanjug)
Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno izdvojiti 1,02 prosečne neto zarade, koja je iznosila 28.720 dinara, a za pokriće minimalne 0,65 zarade. Prosečna potrošačka korpa za oktobar iznosila je 29.389,7 dinara, a minimalna 18.659,7 dinara.
Smanjenje kupovne moći uslovljeno je povećanjem cena voća i preradjevina od voća, mleka i preradjevina od mleka, mada ne treba zanemariti i minimalna poskupljenja neprehrambenih proizvoda i usluga, kao i minimalno povećanje cena daljinskog grejanja.
U odnosu na prethodni mesec, prosečna potrošačka korpa je minimalno poskupela 0,2 odsto, a minimalna je pojevtinila 1,3 odsto. U odnosu na decembar 2006. godine, prosečna korpa je poskupela 12 odsto, a minimalna 14,7 odsto.
Ukupni izdaci za prehrambene proizvode smanjeni su u obe korpe - u prosečnoj korpi za 39 dinara, a u minimalnoj za 257 dinara. Pod uticajem sezone u oktobru je promenjena struktura obe potrošačke korpe.
Tako je sveža boranija zamenjena konzervisanom u obe korpe, a svež šaran isključen je u minimalnoj. Iz obe korpe isključeni su krastavac i lubenica, uz paradajz u minimalnoj, a uključeni cvekla, spanać i kruške.
Istovremeno, povećana je količina jabuka u obe korpe, uz krompir, juneću džigericu i šunkaricu u minimalnoj, a pasulj, grašak, limun i svinjsko meso u prosečnoj. Istovremeno smanjena je količina groždja u minimalnoj, odnosno paradajza, paprike i mrkve u prosečnoj.
U prosečnoj potrošačkoj korpi u oktobru poskupeli su žito i proizvodi od žita, sveže mleko i preradjevine od mleka, voća i preradjevina od voća, sveže i preradjeno meso, dok je značajno pojeftinjenje povrća i preradjevina od povrća neutralisalo poskupljenje navedenih proizvoda, ističu u ministarstvu.
U minimalnoj potrošačkoj korpi poskupeli su žito i proizvodi od žita, voće i preradjevine od voća, sveže i preradjeno meso, masnoće i mleko, mlečni proizvodi i jaja, a značajno pojevtinjenje zabeleženo je kod povrća i preradjevina od povrća, sveže i preradjene ribe.
Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge zanemarljivo su povećani u obe korpe - u prosečnoj za 81,3 dinara, a u minimalnoj za 3,89 dinara, a uslovljeni su rastom cena duvana, obrazovanja, higijene i nege zdravlja i odeće i obuće.
Ukupni izdaci za gradski prevoz, električnu energiju i PTT usluge ostali su na septembarskom nivou u obe korpe, dok daljinsko grejanje beleži neznatno povećanje od 0,8 odsto.
Posmatrano po gradovima, kupovna moć iznad proseka Republike, merena kroz obe potrošačke korpe, registrovana je u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Smederevu i Sremskoj Mitrovici, a ispod proseka u Zrenjaninu, Subotici, Užicu, Kragujevcu, Šapcu, Nišu, Kraljevu, Valjevu, Zaječaru i Leskovcu.
U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici i prosečnu potrošačku korpu. Najniži životni standard imaju Zaječar i Leskovac.
(Tanjug)
