Šainović je ispričao da je Milošević formirao tim u kojem su bili i Sreten Lukić, Vladimir Lazarević i Nebojša Pavković, s kojima je bio u kontaktu i u Hagu.

"Mi smo ratni drugovi, a to su najbliži prijatelji. U Hagu smo jedni drugima bili podrška. Cela ta grupa je, kada su počela suđenja, delovala konstruktivno. Bili smo na funkcijama za koje smo znali kakvu odgovornost nose i bili smo je svesni", rekao je Šainović u razgovoru za "Politiku".

Kao jedan od psihološki najtežih trenutaka u Hagu Šainović je naveo razgovor s tužiocem koji je, kako kaže, ipak za njega doneo važan rezultat, jer ono što je rekao nije ušlo u koliziju kasnije u procesu, ni sa svedocima u postupku protiv Miloševića, niti je u presudi bilo upotrebljeno protiv njega ili ostalih iz tima.

"U optužnici je bilo navedeno 968 imena žrtava iz različitih incidenata, a na kraju sud me je osudio za jedan događaj u kojem je nastradalo devetoro ljudi", rekao je Šainović.

Upitan da li će se ponovo politički angažovati, Šainović je odgovorio da neće, ocenivši da je stanje u Srbiji prolongiranje duboke krize.

"Predstavnici sadašnje vlasti su ušli u rešavanje statusnog pitanja. Ne može se iz te borbe izaći neogreban, ali se mora izaći", poručio je Šainović.

Šainović je poručio i da je sada srećniji nego ikada u životu, jer je noć prespavao u svojoj kući i jer se, posle decenije, sastao s porodicom i prijateljima.

Šainović se predao Tribunalu 2. aprila 2002. godine.

Pravosnažno je osuđen na 18 godina zatvora, dok je prvostepenom presudom bio osuđen na 22 godine.

Haški tribunal je osudio Šainovića za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine.