Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije zatražila je danas, povodom Međunarodnog dana nestalih, da nadležni reše sudbine njihovih bližnjih i kazne počinioce.
Podaci Crvenog krsta pokazuju da se dve decenije nakon sukoba na prostoru bivše Jugoslavije i dalje 10.873 osobe vode kao nestale, a od toga 3.600 nestalih je srpske nacionalnosti, saopšteno je na današnjem skupu u Skupštini grada Beograda.
Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač rekao je da žrtve ne treba deliti po nacionalnosti i da treba iskazati solidarnost, jer je to put do pomirenja nekada zaraćenih naroda.
"Tražimo od nadležnih da se razreše sudbine nestalih, kako bi porodice mogle da ih sahrane, da se kazne počinioci i da se pruži pomoć porodicama nastradalih", kazao je Pjevač.
On je isakao da je u Hrvatskoj do sada pravosnažna presuda doneta samo u jednom slučaju, kada je reč o akciji "Oluja", a eshumacija i identifikacija žrtava se odvija veoma sporo.
Prema njegovim rečima na Kosovu je situacija još gora, jer procesuiranja ratnih zločina još nema, kao ni ekshumacija srpskih žrtava.
"Eksluzivno pravo na žrve imaju svi sem Srba. Na taj način žrve delimo na vredne, manje vredne i bezvredne", kazao je Pjevač.
On je ocenio da ni sama država Srbija nema valjan odnos prema porodicama nastradalih i nestalih, jer ih ne uključuje u izradu za važnih zakonskih rešenja i retko kada ih se seti.
Nakon skupa u Skupštini grada porodice nestalih i nastradalih položile su vence na spomen obeležje svim žrtvama ratnih sukoba od 1991. do 2000. godine na Tašmajdanu.
Uoči obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je dinamika rešavanja sudbine nestalih u regionu nezadovoljavajuća, budući da se 10.837 ljudi i dalje vodi kao nestalo, a da posebno zabrinjava podatak da i dalje 5.000 neidentifikovanih tela stoji u mrtvačnicama širom regiona.
Odalović je rekao da nema pomaka u statusu tela koja stoje u mrtvačnicama u Zenici, Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu i Prištini, a za koja se ne može precizno utvrditi identitet.
Odalović je dodao da po tom pitanju Mostarska deklaracija, koju su prošlog leta potpisali lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u cilju rešavanja problema nestalih osoba, ne daje rezultate.
Kako je naveo, na teritoriji Srbije nema lokacije, niti jednog mesta koje nije provereno, a prema svakoj informaciji odnosi se ozbiljno što pokazuje jedan odgovoran odnos prema pitanju nestalih.
Odalović je naveo da odluka o osnivanju suda za ratne zločine OVK uliva nadu da će zločini biti sankcionisani i da će se doći do novih podataka o žrtvama, kao i da podizanje optužnice protiv Nasera Orića predstavlja dobru vest, jer postoje mnogi svedoci zverstava koji su počinjeni i ko je za njih odgovoran.
Misija Euleks na Kosovu i Metohiji poručila je da je pitanje nestalih na Kosovu od izuzetnog značaja za tu misiju koja daje svoj stručni doprinos naporima u potrazi za nestalima, navodeći da su od decembra 2008. godine porodicama vraćeni posmrtni ostaci 483 žrtve.
Šef misije Euleks na Kosovu Gabriel Meuči je u poruci povodom Međunarodnog dana nestalih lica, 30. avgusta, istakao da je ovo veoma važno pitanje koje pogađa brojne porodice na Kosovu i koje je od izuzetnog značaja za misiju.
Iz Euleksa poručuju da ostaju posvećeni pružanju podrške kosovskim institucijama svojom ekspertizom u oblasti sudske medicine, kako bi se što pre rasvetlila sudbina nestalih lica.
Međunarodni dan nestalih ustanovljen je 1981. godini na Kostariki s ciljem da se privuče pažnja za sudbinu mnogih nestalih lica i patnju njihovih porodica.
