Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, dr Jasna Daragan rekla je u nedelju da je "stanje u školama po pitanju droge mnogo bolje nego što se obično misli" i najavila da će do kraja godine biti završen drugi ciklus testiranja u svim beogradskim srednjim školama u okviru projekta "Škola bez droge".
Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, dr Jasna Daragan rekla je u nedelju da će do kraja godine biti završen drugi ciklus testiranja u svim beogradskim srednjim školama u okviru projekta "Škola bez droge".
Ona je ocenila da je "stanje u školama po pitanju droge mnogo bolje nego što se obično misli".
"Videćemo kakvi će biti rezultati, ali po mom mišljenju, situacija je mnogo bolja nego što se priča", rekla je ona u izjavi Tanjugu, dodajući da se, iako je zbog tog stava mnogi kritikuju, ipak može reći da "deca masovno ne odlaze u školu pod drogom ili da je tamo odnose".
U okviru projekta, koji se sprovodi u organizaciji gradskih sekretarijata za zdravstvo i obrazovanje, a čija je prva faza počela krajem prošle godine i obuhvatila 25 srednjih škola na teritioriji Beograda, novom metodom detekcije tragova droge na spoljnim površinama uzeti su brisevi sa školskih klupa, sa kvaka, slavina i iz svlačionica.
Ove godine, pored srednjih, obuhvaćeno je i deset osnovnih škola, a obavljaju se i razgovori sa po oko 15 zainteresovanih učenika (po dvoje iz svakog razreda) pomoću kojih se uzajamno informišemo, objasnila je Daragan.
U takve radionice uključeni su lekari, psiholozi, socijalni radici i studenti defektologije koji kao "medijatori" pokušavaju sa decom da uspostave što spontaniji odnos.
"Učenici popunjavaju ankete i kroz rad sa njima pokušavamo da ih motivišemo da učestvuju u edukativnom seminaru", rekla je ona, napominjujući da "oni ne sprovode prevenciju, već samo edukuju, osmišljavaju i projektuju preventivne aktivnosti kojima će biti obuhvaćeni i mladji razredi i predškolske ustanove".
Ona je podsetila na već započete aktivnosti u okviru "pilot" projekta "Prevencija psihoaktivnih supstanci u predškolskim ustanovama na opštini Vračar" koji je predstavljen početkom novembra u vrtiću "Mića i Aćim". Daragan je dodala da će u okviru tog projekta, mališani putem radionica, priča i bajki moći da usvoje saznanja o bitnim stvarima koje bi kasnije mogle da im sačuvaju život.
Pošto je svaki četvrti pacijent imao kontakt sa drogama pre 12. godine, Gradski sekretarijat za zdravstvo je najavio uključivanje i ostalih dečijih ustanova u Beogradu u projekat i za tu namenu izdvojio 6,5 miliona dinara.
Napominjujući da će rezultati istraživanja drugog ciklusa biti zvanično prezentovani početkom sledeće godine, Daragan je rekla da će podaci biti dostavljeni gradskoj skupštini i javnosti "ali samo zbirno, bez javnog napadanja konkretnih škola".
Na osnovu statističkog uzorka i anonimnih anketa dobijen je podatak da je oko 50 odsto učenika škola bilo u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama - marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem i drugim.
"Nismo dirali učenike i zalazili u njihova ljudska prava, ali testovi su nam dali orijentacionu sliku prisutnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod dece, što ne znači da su ona narkomani", istakla je Daragan.
Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti kazao je da prosečan narkoman koji se leči ima 20 do 23 godine i da je primetno vidno pomeranje i donje i gornje starosne granice.
Ona je dodala da je sve više slučajeva da mladi tek u tridesetim godinama počinju sa drogama i to oni koji do tada nisu imali nikakvo iskustvo.
Prema njenim rečima, najčešći razlozi za posezanja za drogom su pritisak grupe vršnjaka, radoznalost, životne i psihičke tegobe, problemi u porodici i nezadovoljstvo.
Pre 90-ih godina narkomani su izgledali kao hipici, a statistika kaže da su bili iz viših socijalnih slojeva, rekla je Daragan.
Ona je podsetila da su narkomani sada neupadljivi, a da svake godine bolnica u Drajzerovoj ulici u Beogradu beleži porast pacijenata - ove godine ima više od 1.000 novoregistrovanih.
(Tanjug)
Ona je ocenila da je "stanje u školama po pitanju droge mnogo bolje nego što se obično misli".
"Videćemo kakvi će biti rezultati, ali po mom mišljenju, situacija je mnogo bolja nego što se priča", rekla je ona u izjavi Tanjugu, dodajući da se, iako je zbog tog stava mnogi kritikuju, ipak može reći da "deca masovno ne odlaze u školu pod drogom ili da je tamo odnose".
U okviru projekta, koji se sprovodi u organizaciji gradskih sekretarijata za zdravstvo i obrazovanje, a čija je prva faza počela krajem prošle godine i obuhvatila 25 srednjih škola na teritioriji Beograda, novom metodom detekcije tragova droge na spoljnim površinama uzeti su brisevi sa školskih klupa, sa kvaka, slavina i iz svlačionica.
Ove godine, pored srednjih, obuhvaćeno je i deset osnovnih škola, a obavljaju se i razgovori sa po oko 15 zainteresovanih učenika (po dvoje iz svakog razreda) pomoću kojih se uzajamno informišemo, objasnila je Daragan.
U takve radionice uključeni su lekari, psiholozi, socijalni radici i studenti defektologije koji kao "medijatori" pokušavaju sa decom da uspostave što spontaniji odnos.
"Učenici popunjavaju ankete i kroz rad sa njima pokušavamo da ih motivišemo da učestvuju u edukativnom seminaru", rekla je ona, napominjujući da "oni ne sprovode prevenciju, već samo edukuju, osmišljavaju i projektuju preventivne aktivnosti kojima će biti obuhvaćeni i mladji razredi i predškolske ustanove".
Ona je podsetila na već započete aktivnosti u okviru "pilot" projekta "Prevencija psihoaktivnih supstanci u predškolskim ustanovama na opštini Vračar" koji je predstavljen početkom novembra u vrtiću "Mića i Aćim". Daragan je dodala da će u okviru tog projekta, mališani putem radionica, priča i bajki moći da usvoje saznanja o bitnim stvarima koje bi kasnije mogle da im sačuvaju život.
Pošto je svaki četvrti pacijent imao kontakt sa drogama pre 12. godine, Gradski sekretarijat za zdravstvo je najavio uključivanje i ostalih dečijih ustanova u Beogradu u projekat i za tu namenu izdvojio 6,5 miliona dinara.
Napominjujući da će rezultati istraživanja drugog ciklusa biti zvanično prezentovani početkom sledeće godine, Daragan je rekla da će podaci biti dostavljeni gradskoj skupštini i javnosti "ali samo zbirno, bez javnog napadanja konkretnih škola".
Na osnovu statističkog uzorka i anonimnih anketa dobijen je podatak da je oko 50 odsto učenika škola bilo u kontaktu sa psihoaktivnim supstancama - marihuanom, heroinom, kokainom, amfetaminima, ekstazijem i drugim.
"Nismo dirali učenike i zalazili u njihova ljudska prava, ali testovi su nam dali orijentacionu sliku prisutnosti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci kod dece, što ne znači da su ona narkomani", istakla je Daragan.
Direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti kazao je da prosečan narkoman koji se leči ima 20 do 23 godine i da je primetno vidno pomeranje i donje i gornje starosne granice.
Ona je dodala da je sve više slučajeva da mladi tek u tridesetim godinama počinju sa drogama i to oni koji do tada nisu imali nikakvo iskustvo.
Prema njenim rečima, najčešći razlozi za posezanja za drogom su pritisak grupe vršnjaka, radoznalost, životne i psihičke tegobe, problemi u porodici i nezadovoljstvo.
Pre 90-ih godina narkomani su izgledali kao hipici, a statistika kaže da su bili iz viših socijalnih slojeva, rekla je Daragan.
Ona je podsetila da su narkomani sada neupadljivi, a da svake godine bolnica u Drajzerovoj ulici u Beogradu beleži porast pacijenata - ove godine ima više od 1.000 novoregistrovanih.
(Tanjug)
