Jedna od najtežih situacija koje mogu da zadese gradove na velikim rekama je nedostatak mostova, a Beograd u tom pogledu stoji izuzetno loše, ocenio je u nedelju predsednik SANU i priznati konstruktor mostova, akademik Nikola Hajdin.
Jedna od najtežih situacija koje mogu da zadese gradove na velikim rekama je nedostatak mostova, a Beograd u tom pogledu stoji izuzetno loše, ocenio je u nedelju predsednik SANU i priznati konstruktor mostova, akademik Nikola Hajdin.
"Ne bi bilo dobro da dodjemo u situaciju da nedostatak mostova bude razlog blokade saobraćaja izmedju dva dela grada i to treba izbeći, zbog čega se osim na adaptaciji postojećih mora raditi i na izgradnji novih mostova", rekao je predsednik SANU u intervjuu Tanjugu.
U svetu je praksa da se mostovi redovno održavaju i opravljaju i te opravke su relativno male, a u Srbiji su, kako je rekao Hajdin, zbog teške situacije kroz koju smo prošli tokom poslednjih 15 godina, postojeći mostovi zapušteni i u veoma teškom stanju.
"Mi smo čekali isuviše dugo na njihovu opravku i krajnje je vreme da se tome pridje", upozorio je on, ocenivši da se okasnilo i sa izgradnjom novih mostova.
Pančevački most i "Gazela" zahtevaju hitnu porpavku, istakao je Hajdin."Ne bi bilo dobro da dodjemo u situaciju da nedostatak mostova bude razlog blokade saobraćaja izmedju dva dela grada i to treba izbeći, zbog čega se osim na adaptaciji postojećih mora raditi i na izgradnji novih mostova", rekao je predsednik SANU u intervjuu Tanjugu.
U svetu je praksa da se mostovi redovno održavaju i opravljaju i te opravke su relativno male, a u Srbiji su, kako je rekao Hajdin, zbog teške situacije kroz koju smo prošli tokom poslednjih 15 godina, postojeći mostovi zapušteni i u veoma teškom stanju.
"Mi smo čekali isuviše dugo na njihovu opravku i krajnje je vreme da se tome pridje", upozorio je on, ocenivši da se okasnilo i sa izgradnjom novih mostova.
Elementi glavne konstrukcije Pančevačkog mosta su u lošem stanju i rekonstrukcija i rehabilitacija tog mosta trebalo bi, kako je rekao, da uslede u godini pred nama.
Hajdin smatra da prvi deo rekonstrukcije neće ometati saobraćaj, dok bi drugi deo mogao da bude izveden tako što će drumski saobraćaj biti izmešten na postojeći rezervni železnički kolosek, koji se ne koristi.
Na taj kolosek bi bile postavljene betonske ploče preko kojih bi se kretala vozila, precizirao je on, ocenivši da to neće dovesti do ozbiljnijeg ometanja saobraćaja.
Govoreći o mostu "Gazela", Hajdin je rekao da je uslov za početak njegove rekonstrukcije izgradnja obilaznice kod Ostružnice kako bi se tuda preusmerila vozila koja se sa Ibarske magistrale kreću u pravcu Dobanovaca i obratno.
"Da li će se još nešto raditi po pitanju rasterećenja saobraćaja u tom prelaznom periodu, zavisi od studija koje se rade u gradu, a koje se bave problemom olakšavanja opravke 'Gazele' kroz preusmeravanje saobraćaja", kazao je Hajdin.
Govoreći o najavljenoj mogućnosti postavljanja barži izmedju Novog Beograda i starog dela grada, radi preusmerenja saobraćaja u periodu radova na mostovima, predsednik SANU smatra da o tome treba da odluči struka.
Iako su "Gazela" i "Pančevac" daleko više opterećeni saobraćajem nego što je to bilo predvidjeno u doba njihove izgradnje, Hajdin je naglasio da "gradjanstvo ne treba da brine" da je zbog toga ugrožena njihova stabilnost.
"I jedan i drugi most su pod kontrolom saobraćajnih stručnjaka i što se tiče bezbednosti, razume se da saobraćaj ne bi bio dozvoljen kada mostovi ne bi bili bezbedni", naglasio je on.
Hajdin je rekao da su za odvijanje saobraćaja bez zastoja Beogradu neophodna najmanje dva mosta preko Dunava. Jedan bi bio izgradjen kod Vinče, dok bi drugi most trebalo da spaja Zemun i Borču, precizirao je on, dodavši da već ima najava da bi izgradnju jednog od njih kreditirala japanska vlada.
Početak gradnje mosta na Savi koji bi spajao Novi Beograd i Čukaricu, čiji je idejni projekat poznat javnosti, planiran je za proleće. Njegova gradnja bi, rekao je Hajdin, trebalo da traje nešto više od tri godine i u toku je tender na kome treba da bude odabran jedan od dva ponudjača za njegovu izgradnju.
Pošto je idejni projekat poznat, firma koja dobije posao treba da uradi glavni projekat i dva istraživačka rada, nakon čega će uslediti početak gradnje, precizirao je on.
"Novi Beograd raste velikom brzinom i ubrzo će se ukazati potreba za mnogo intenzivnijim vezama izmedju dva dela glavnog grada", upozorio je predsednik SANU.
On je netačnim ocenio tvrdnje da bi bilo isplativije praviti dva "skromnija" mosta umesto jednog "grandioznog" preko Ade Ciganlije. Hajdin je podsetio da ni jedan beogradski most preko Save nema stubove u vodi i da će i ubuduće biti tako zarad plovnosti reke.
Zato ni jedan most koji bi bio gradjen po tom principu ne može biti jeftiniji od onog koji je izabran na konkursu da premosti Savu kod Ade ciganlije, rekao je Hajdin.
On je objasnio da je njegova prednost u širini većoj od uobičajene, naglasivši da na cenu mosta pre svega utiče probijanje rokova prilikom gradnje.
"Ekonomičnost izgradnje mosta sastoji se u balansu izmedju vremena gradnje i angažovanja odgovarajućih sredstava", naglasio je priznati konstruktor mostova.
Jedan od mostova čija je gradnja planirana je i takozvani "metro most", koji će biti postavljen u blizini Brankovog mosta. Njime bi trebalo da saobraća najavljeni beogradski metro, dodao je Hajdin.
On je kazao da srpske firme koje se bave gradnjom mostova, a svojevremeno su bile "rame uz rame" sa velikim medjunarodnim kompanijama, nisu više konkurentne na svetskom tržištu.
Prvi problem koji ih onemogućava da se jave u svojstvu glavnog izvodjača radova je u zastareloj mehanizaciji koja godinama nije obnavljana, ukazao je Hajdin.
Drugi problem je u tome što se kod konkurisanja na bazi inostranih kredita ili donacija od firmi traži da pokažu da li su radile iste ili slične mostove u poslednje tri do četiri godine. Pri tom, oni koji finansiraju izgradnju mosta najčešće utiču i na izbor izvodjača radova, precizirao je Hajdin, objašnjavajući zašto se domaće firme ne mogu naći u konkurenciji za glavnog izvodjača radova.
To, medjutim, ne znači da neće učestvovati u izgradnji mostova, pošto će u znatnoj meri biti angažovane kao podizvodjači, dodao je on.
"Ono što je najvažnije je to da i dalje imamo stručnjake koji mogu da prave i praviće velike mostove", kazao je Hajdin.
Akademik je izrazio uverenje da će privatizacijom i transformacijom naših gradjevinskih firmi one ponovo biti u situaciji da na medjunarodnom tržistu uspešno konkurišu za poslove glavnog izvodjača gradjeveinskih radova.
(Tanjug)
