Nisu Stanija i Ekrem pogubni po decu, već OVO?

Prenosimo vam zanimljiva zapažanja nastavnika iz Bora o današnjoj generaciji srednjoškolaca objavljenim i u Milojevićevom blogu “Da li Kim Kardašijan sedi u našim klupama?”

Nastavnik Milojević ocenjuje da tinejdžeri nisu ciljna grupa rijaliti-formata. “Odnosno, možda produkcija misli da jesu, ali definitivno greše. Bili su pre nekoliko godina, kada je sve to krenulo u zapadnim sistemima, kada internet nije bio na ovakvom stepenu razvoja, ali mislim da su zakasnili”.

“Naravno da su oni štetni i učinili su svoje, odnosno, podigli razmišljanja tinejdžera koji su napravili novu evoluciju rijalitija. Iz mog iskustva, učenici znaju za te emisije, znaju ko se tamo nalazi i šta radi, ali u njih ne gledaju kao u idole niti kao osobe sa kojima se poistovećuju. Mislim da većina mojih srednjoškolaca ima pravu sliku – da su to ljudi koji ne zavređuju njihovu pažnju u vidu pasioniranog gledanja ili praćenja”, navodi Milojević.

On ističe da naravno, uvek ima izuzetaka, i da je popularnost na nivou Kraljice Timočke krajine dovoljna da neko zastrani, ali uglavnom znaju da su Stanija, Ekrem, Cece i Jece izuzeci i da im trenutno nije cilj da budu kao oni.

GASTOS I ZORANA IM OTVORILI OČI

Milojević upozorava da se, pored ovih očiglednih rijalitija, za koje znamo da postoje i praćeni su na televiziji, pojavila potpuno nova forma rijalitija koji se emituju na mediju koji je našim učenicima i deci najpristupačniji – na internetu.

“Tvrdimo da učenici najveći deo svog vremena provode na internetu, ali treba da budemo svesni da su oni TV zamenili YouTubeom. Ali, bukvalno. Tamo nalaze sve ono što im je potrebno, odnosno, ono što žele, a ne ono što im servira uredništvo televizijskih kuća”, kaže nastavnik Zoran.

On ocenjuje da su Gastos, Zorana i drugi anonimci, koji su postali popularni na internetu, iskoristili novi medij da naprave svoje rijaliti programe, samo prepisali ono što se dešava u zapadnim razvijenijim sistemima u kojima imate potpuno novu industriju koja se bavi ovim formatom, ličnih rijaliti programa.

“Sve je to krenulo iz kuhinje marketinških agencija i slučaja Lonelygirl15 i dalje je nije bilo moguće zaustaviti. Iako današnji učenici koji prate rijaliti na TV-u shvataju da ne mogu da uđu u te emisije ma koliko želeli, ili ne mogu da učestvuju u Zvezdicama pevačkih emisija, naišli su na Zoranu, Gastosa i još mnogo drugih anonimusa koji su uspeli da naprave svoje rijaliti emisije i postali popularni, jednostavno, rešili su da pokušaju i naprave svoje rijaliti emisije”, upozorava nastavnik.

On kaže i da je današnji sistem vrednosti desetogodišnjakinja takav da si najpopularniji u društvu ako te ima na YouTubu, a ne ako si najbolji u matematici, sportu ili glumi, “pa se tim devojčicama, a možda i njihovim roditeljima, upalila lampica na glavi i krenule su u nov život. Život na internetu”.

“Tako su se pojavile Jana,Andrea, Marija … da ne nabrajam više, ima ih na pola srpskog, hrvatskog, bosanskog YT prostora”.

 VIŠE PRATILACA NEGO NOVAK ĐOKOVIĆ

Ove devojčice, ističe Milojević, nisu Cece i Jece, Stanije i Soraje, one su drugarice iz odeljenja, one su realnost, a ne izuzeci za sve naše učenike.

“One više nisu nedostupne žene ili devojke iz rijaliti programa, one su dostupne i svaka devojčica može da se poistoveti sa njima i da želi da postane kao neka od njih. Ako Zorana, koja se bavi ovim poslom nekoliko godina, kaže da zarađuje hiljade i hiljade … neke valute za to što radi, a ima oko 80.000 pratilaca, ove devojčice do sada imaju oko 20.000 pratilaca.

“Između ostalog, obratite pažnju na ove brojke: Kanal grupe SARS ima 71.000 pratilaca, Novak Đoković 60.000, Zdravko Čolić ima 53.000 pratilaca, Jelena Karleuša 35.000, Radio televizija Srbije 7.600, Beogradska filharmonija ima 1.600 pratilaca, Narodno pozorište Beograd 106 (da, sto šest) … kako vam deluju ovi kanali sa 20. 000 pratilaca? OK, neke stvari možemo da pripišemo lošem marketingu ovih slavnih ličnosti, ali moramo priznati da je ovo i te kako jak uticaj, pogotovo na učenike, ako znamo da je YT njihov prostor”, navodi nastavik.

Ta deca, ističe nastavnik Zoran, imaju podršku roditelja, najverovatnije i nekih marketinških agencija, prave svoje ime, svoj brend i postaju zvezde.

“Ovde dolazimo do prve suštine priče. Ako u svom odeljenju sedmog razreda ili drugog razreda srednje škole imate decu koja su zvezde ili zvezdice, koja sede u klupama, da li ona razmišljaju o nastavi, o gradivu, sadržaju, o onome što pričate? Da li nas uopšte slušaju? Da li mislite da će ta deca postati pravnici, ekonomisti, nastavnici sutra?”, pita nastavnik.

On ocenjuje da su njiihove misli van škole i samo razmišljaju kako da sakupe još više subskrajbera i da dobiju što više krpica, nakita, poklona za reklamiranje i deljenje, da li će potpisati novi ugovor sa Zarom, DM-om ili TC Ušće...

“Pogledajte njihove video priloge, videćete industriju. Da li devojčica koja je prikazala kako joj izgleda soba i pri tom njen video ima 185.000 pregleda ili kada je prikazala šta ima u torbi i to je videlo 150. 000 njenih drugarica, razmišlja o časovima? Ja ne verujem”, zaključuje Zoran Milojević.

A GDE SU TU RODITELJI i NASTAVNICI?

On analizira i ulogu roditelja u celoj priči i navodi da je možda to za njihove roditelje opravdano, jer oni ne veruju u obrazovni sistem, ne veruju da će ih nastavnici naučiti nečemu korisnom, pa ni da će se sutra zaposliti...

“A što je najgore, oni imaju viziju da će njihovo dete postati mega zvezda, ali naravno ne kao Kim Kardašijan ili Paris Hilton, jer oni ne odobravaju tako nešto, nego će sve to biti drugačije i na nivou. Možda i hoće, nemam ništa protiv … ali to ne sme biti sa 10 godina, jer kada imaš 10 godina, ti treba da budeš učenik, tinejdžer, a ne zvezda”, navodi Milojević.

Ističe da dalju priču treba da nastave psiholozi koji mogu bolje objasne uticaj slučaja “ja sam zvezda” na ovu decu, kako oni nemaju ravnopravan odnos sa vršnjacima, kako sebe vide u Holivudu, itd, ali ono što on vidi je da je za te “zvezdice” kraj obrazovanju, kraj školi...

“One već ostvaruju svoje ciljeve, zarađuju neke novce ili poklone i njima škola nije potrebna osim kao prostor u kome traže još pratilaca. Siguran sam da ova deca imaju odlične ocene, da su roditelji ponosni i da pričaju komšijama i rođacima da pored svih poslova koje rade, one su super u školi i imaju sve petice. Možda će ovo pročitati i neki njihovi nastavnici i potvrditi kako su to najbolja deca u odeljenju … nemojmo se zavaravati … ovde ne pričamo samo o znanju iz fizike, biologije ili hemije”, smatra Milojević.

On ističe i da poenta priče nije u tim “zvezdicama”, jer “za njih nema pomoći”. “Mi nastavnici teško možemo da ih vratimo na pravi put, jer oni žive u nekom drugom svetu i više veruju roditeljima koji na nastavnike uglavnom gledaju kao na nižu klasu. Ali, ako pogledate njihove video klipove sa nazivima MeetUP, videćete koliko je njihovih pratilaca došlo da se upozna sa njima, da se slika i eventualno nađe na njihovim video klipovima, donese im poklone i zamoli ih da se one pretplate na njihove kanale”.

Milojević kaže da treba obratiti pažnju na komentare tih video klipova - to su uglavnom devojke koje u njih gledaju kao u idole, i to u idole sa kojima mogu da se poistovete.

“Kada odete ne njihove linkove, otvoriće vam se kanali sa mnogo manje pretplatnika, ali očigledna je želja da budu kao ove prve. Tu dolazimo do suštine i ako sagledamo globalnu sliku, jasno možemo da vidimo kako su se svetski rijaliti uvukli u živote naših učenika, odnosno, naše dece, u naše škole i nastavu”, upozorava Milojević.

“Zorana i ostale vlasnice popularnih YT kanala, žive od toga što rade, odrasle su osobe i odlučile su se za takav posao, to poštujem, nema šta, ali dalje se to spustilo na maloletne tinejdžerke koje imaju 13-14 godina, koje su već u nekim modnim agencijama, manekanskim vodama, koje su krenule da prave svoje rijaliti emisije, a dalje se spušta i na njihove pratioce, koji sada imaju 8-9 godina i koji u njih gledaju kao u idole”, ocejuje nastavnik i pita se da li nastavnici treba da se bore protiv ovoga i da li uopšte mogu nešto?

“Ne znam, ali moramo da znamo da ako ovo ne vidimo, uskoro će svaki učenik u odeljenju da snima svoj vlog sa časa, da pravi 'Rijaliti matematika' i da ga uopšte ne interesuje škola. Moramo da vodimo računa jer je Holivud ušao u naše učionice i nema šanse da ga isteramo tako što ćemo pričati o vektorima, o broju životinja u severnobanatskom okrugu ili o padežima, aprstraktno, bez ikakvog smisla. Moramo naći načina da pariramo ovakvim pojavama i podignemo popularnost nastavi, naravno, ne na uštrb kvaliteta. Ovo je samo još jedan dokaz da se svet menja iz dana u dan i da to potpuno utiče na naše učenike, a naše školstvo je još u hiljaduosamsto i nekoj godini”, zaključuje nastavnik Zoran.