Problem je što se značajan broj gromobrana nalazi u firmama u stečaju ili procesu restrukturisanja pa nije moguće kontaktirati vlasnika da se oni uklone. Zbog toga će to, najverovatnije  morati da uradi država ali tek kada nađe novac od stranih donatora ili iz fondova EU.

Direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Slađan Velinov, kaže da je ta institucija u saradnji sa inspekcijom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavila potrebne kontrole i analize mesta na kojima se nalaze gromobrani i da se tačno zna gde je svaki od njih postavljen i na kojoj visini.

"Trenutno u Srbiji ima 722 radioaktivna gromobrana, od njih je 391 na privrednim objektima, 202 na poljoprivrednim, 80 na stambenim, 48 na ustanovama i jedan na katastarskoj parceli fizičkih lica", rekao je Velinov.

Kako je kazao, imajući u vidu kako sada gromobrani stoje može se reći da su pravilno postavljeni, ne predstavljaju nikakvu opasnost za građane i obavljaju svoju funkciju.

Ipak, ističe da je veoma bitno da ne "dođu" u pogrešne ruke ili ih uzme neko ko nema ovlašćenja, odnosno da slučajno ne dospeju u njive, ili reke.

"Ovako kako sada stoje ne predstavljaju opasnost, pratimo ih. Opasnost predstavljaju ako padnu, iskrive se, a dokle god stoje u uobičajenom položaju gromobrani nisu problematični, obavljaju svoju funkciju i ljudi ne treba da se plaše", kazao je Velinov.

On je rekao da će, kada se sakupe potrebna finansijska sredstva gromobrani biti skinuti i zamenjeni drugim, a procenjena vrednost sredstava za skidanje 722 gromobrana je oko dva miliona evra.

To su sredstva koja Srbija sada nema mogućnost da obezbedi i nastoji se u tome da se nađe mogućnost da se to učini kroz različite projekte sa EU, dodao je sagovornik Tanjuga.

Velinov kaže da je Agencija htela da pokaže dobar primer, i iz sopstvenih sredstava omogućila je skidanje sedam radioaktivnih gromobrana u pojedinim ustanovama u Srbiji, mahom sa škola, domova za stare, policijske stanice, i vatrogasnih domova.