Ministar trgovine Predrag Bubalo izjavio je da je Vlada prihvatila inicijativu Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i ocenio da je potpisivanje sporazuma u toj oblasti izuzetno važno i dobro za Srbiju zbog trajnog rešenja nedostatka energenata. Ministar Mladjan Dinkić izjavio je da su ministri iz G17 plus bili protiv toga.
Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je posle sednice Vlade Srbije da je prihvaćena inicijativa Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i ocenio da je potpisivanje sporazuma u toj oblasti izuzetno važno i dobro za Srbiju zbog trajnog rešenja nedostatka energenata.
Bubalo je rekao Tanjugu da je utvrdjena i Platforma za pregovore našeg pregovaračkog tima, kako bi se nakon tih pregovora imala jasna slika oko celine Sporazuma i napomenuo da ima još puno pitanja koja bi obe strane trebalo detaljnije da razrade i dogovore.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić izjavio je da ministri iz G17 plus nisu glasali za platformu o pregovorima o energetskom sporazumu Srbije i Rusije. On je agenciji Beta kazao da su ministri iz G17 bili protiv te platforme, jer je ona defanzivna i bez konkretnih cifara koje su inače uobičajne.
Bubalo je ukazao da je Sporazum o saradnji sa Rusijom u oblasti energetike važan za Srbiju zbog toga što naša zemlja, u ovom momentu, ima veliki nedostatak energenata, pogotovo kada je u pitanju gas i ocenio da bi uspostavljem saradnje sa Rusijom Srbija rešila problem energenata za nekoliko generacija unapred.
"Mi smo svi svedoci da mnoge države EU imaju intenzivne pregovore upravo sa Ruskom Federacijom oko snabdevanja sa ovim energentima, jer je to lider u svetu po količini koja se plasira u Evropi", podsetio je on i dodao da i Srbija, koji je visoko energetski zavisna, mora to pitanje da reši na kvalitetan način.
"Verovatno bi se to rešavalo u vezanom aranžmanu, znači i gas i nafta, a kada je u pitanju nafta, onda želim da kažem da naftni sektor zahteva velike investicije u narednom periodu, kako bismo i kvantitativno i kvalitativno saobrazili u narednom periodu potrošnju i potrebni kvalitet koji se traži u Evropi", objasnio je Bubalo.
Kada je u pitanju gas, osim permanetnog snabdevanja, Srbija ima dobru priliku da sa ovim Sporazumom postane i tranzitna zemlja, odnosno da gasom budu snabdevane i druge zemlje gosovodom koji će proći kroz Srbiju, podsetio je Bubalo.
Vlada Srbije saopštila je da je na vanrednoj sednici usvojila platformu za pregovore o sporazumu o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. U saopštenju se dodaje da će razgovori sa Vladom Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede biti nastavljeni kako bi uz uvažavanje obostranih interesa bio postignut sporazum dve države. Nije precizirano šta se navodi u platformi.
Prema ranijim navodima beogradskih medija, Rusija je ponudila od 400 do 500 miliona evra za većinski udeo u NIS-u, uz investicije od 500 miliona evra do 2012. godine u zamenu za izgradnju kraka gasovoda "Južni potok" kroz Srbiju, ali nije ponudila čvrste garancije za taj projekat. Sajt Enerdžiobzerver objavio je da Vlada Srbije ima rok da se o ponudi izjasni do 18. januara.
Dinkić je ocenio da je ruska ponuda o energetskoj saradnji veoma nepovoljna, jer se uopšte ne garantuje da će magistralni gasovod "Južni potok" proći kroz Srbiju dok se, s druge strane, traži da odmah preuzme 51 odsto udela u NIS-u zašta je ponudjeno samo 400 miliona evra, što je duplo niže od trenutne knjigovodstvene vrednosti nacionalne naftne kompanije.
Prema njegovim rečima, drugi problem je i to, da ukoliko bi se donela odluka o prolasku gasovoda kroz Srbiju to bi bio jedan mali krak koji bi imao izuzetno nisku propusnu moć. "Gasovod bi iz tehničkih razloga mogao biti aktivan tek 2013. godine jer je prvo potrebno da se izgradi 1.200 kilometara ispod Crnog mora kako bi se srpski deo gasovod priključio na ruski deo", objasnio je Dinkić.
On je naglasio i da Rusi traže da se nepoštuju evropske ekološke norme i da se produži uredba zabrane uvoza nafte i naftnih derivata do 2012. godine što, kako je naglasio, srpski pregovarači treba da eliminišu kao opciju, jer bi to bilo strašno. "Na medjunarodnom tenderu za NIS mogla bi se dobiti cena koja je pet do osam puta veća od cene koju nude Rusi", kazao je Dinkić.
Po njegovim rečima, knjigovodstvena vrednost NIS-a u 2006. godini iznosila je 1,2 milijarde evra, a ove godine izmedju 1,6 i 1,7 milijardi evra i naglasio da se u Srbiji nijedan vredni resurs nije na tenderima prodavao po knjigovodstvenoj već po višestruko većoj vrednosti. Dinkić smatra da bi Srbija morala da bude mnogo ambicioznija u pregovorima sa Rusima.
On je dodao i da je pre dva dana zatražio od premijera Srbije Vojislava Koštunice da ga razreši članstva u radnoj grupi za pregovore sa Rusima oko nafte i gasa zato što su neki članovi odbili predloge Ministarstva ekonomije da treba tražiti normalnu cenu za NIS. "Ne želim da snosim niti moralnu niti profesionalnu odgovornost za eventualne posledice i zato sam zatražio ostavku", kazao je Dinkić.
"Komentari zvaničnika o tome za sada izostaju, ali ne treba sumnjati da su glavni kamen spoticanja bili uslovi za privatizaciju državne kompanije Naftna industrija Srbije", navela je ruska državna agencija posle sednice Vlade Srbije, na kojoj je usvojena Platforma za pregovore o sporazumu izmedju vlada dve zemlje o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
Prenoseći "podatke srpske štampe", Itar-Tass piše da je "Gazprom" spreman da plati "za 51 odsto akcija NIS-a 400 miliona evra i da uloži u tu kompaniju još 500 miliona evra od 2008. do 20124. godine". "Osim toga, ruski gasni gigant spreman je da po teritorije Srbije položi jedan krak gasovoda 'Južni potok', sa izlaskom na bosansku Republiku Srpsku i zajedno sa srpskom stranom dogradi podzemno skladište gasa Banatski Dvor", piše agencija i dodaje da "približni proračuni pokazuju da bi ukupan obim investicija u taj paketni dogovor premašio dve milijarde evra".
Agencija je navela da je sporazum zasnovan na predlozima kompanije "Gazprom", koja je spremna da "uloži 3,5 do četiri milijarde dolara u realizaciju nacrta sporazuma o saradnji u oblasti transportovanja, skladištenja i prerade gasa i nafte".
Itar-Tass podseća da je prilikom oktobarske posete Beogradu čelnik "Gazproma" Aleksandar Miler rekao da je ruska delegacija Vladi Srbije predložila da se najmanje tri velika infrastrukturna i privatizaciona pitanja - krak "Južnog potoka", izgradnja velikog podzemnog skladišta "Banatski dvor" i privatizacija NIS-a posmatraju kao jedan kompleks,
Budući da su interesovanje za NIS ranije iskazali "Lukoil", austrijski OMV, grčki "Helenik petroleum", madjarski MOL i rumunski "Rompetrol", agencija navodi da se ministar Mladjan "Dinkić nada da će državi biti povoljnije da prodaje paket NIS-a na tenderu nego direktno 'Gazprom njeftu'", navela je ruska državna agencija i prenela da su se u srpskim medijima u decembru "čak pojavila mišljenja da će 'Srbija postati ruski energetski rob'".
"Što se tiče rukovodstva samog NIS-a, njegov odnos prema mogućnosti dogovora sa 'Gazpromom' je daleko spokojniji nego kod dela članova Vlade", piše dopisnik Itar-Tass iz Beograda i navodi izjavu direktora NIS-a Srdjana Bošnjakovića da je za kompaniju "prihvatljiva saradnja sa ruskim partnerom, jer je dosadašnje iskustvo bilo pozitivno".
(agencije/MONDO)
Bubalo je rekao Tanjugu da je utvrdjena i Platforma za pregovore našeg pregovaračkog tima, kako bi se nakon tih pregovora imala jasna slika oko celine Sporazuma i napomenuo da ima još puno pitanja koja bi obe strane trebalo detaljnije da razrade i dogovore.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić izjavio je da ministri iz G17 plus nisu glasali za platformu o pregovorima o energetskom sporazumu Srbije i Rusije. On je agenciji Beta kazao da su ministri iz G17 bili protiv te platforme, jer je ona defanzivna i bez konkretnih cifara koje su inače uobičajne.
Bubalo je ukazao da je Sporazum o saradnji sa Rusijom u oblasti energetike važan za Srbiju zbog toga što naša zemlja, u ovom momentu, ima veliki nedostatak energenata, pogotovo kada je u pitanju gas i ocenio da bi uspostavljem saradnje sa Rusijom Srbija rešila problem energenata za nekoliko generacija unapred.
"Mi smo svi svedoci da mnoge države EU imaju intenzivne pregovore upravo sa Ruskom Federacijom oko snabdevanja sa ovim energentima, jer je to lider u svetu po količini koja se plasira u Evropi", podsetio je on i dodao da i Srbija, koji je visoko energetski zavisna, mora to pitanje da reši na kvalitetan način.
"Verovatno bi se to rešavalo u vezanom aranžmanu, znači i gas i nafta, a kada je u pitanju nafta, onda želim da kažem da naftni sektor zahteva velike investicije u narednom periodu, kako bismo i kvantitativno i kvalitativno saobrazili u narednom periodu potrošnju i potrebni kvalitet koji se traži u Evropi", objasnio je Bubalo.
Kada je u pitanju gas, osim permanetnog snabdevanja, Srbija ima dobru priliku da sa ovim Sporazumom postane i tranzitna zemlja, odnosno da gasom budu snabdevane i druge zemlje gosovodom koji će proći kroz Srbiju, podsetio je Bubalo.
Vlada Srbije saopštila je da je na vanrednoj sednici usvojila platformu za pregovore o sporazumu o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. U saopštenju se dodaje da će razgovori sa Vladom Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede biti nastavljeni kako bi uz uvažavanje obostranih interesa bio postignut sporazum dve države. Nije precizirano šta se navodi u platformi.
Prema ranijim navodima beogradskih medija, Rusija je ponudila od 400 do 500 miliona evra za većinski udeo u NIS-u, uz investicije od 500 miliona evra do 2012. godine u zamenu za izgradnju kraka gasovoda "Južni potok" kroz Srbiju, ali nije ponudila čvrste garancije za taj projekat. Sajt Enerdžiobzerver objavio je da Vlada Srbije ima rok da se o ponudi izjasni do 18. januara.
Dinkić je ocenio da je ruska ponuda o energetskoj saradnji veoma nepovoljna, jer se uopšte ne garantuje da će magistralni gasovod "Južni potok" proći kroz Srbiju dok se, s druge strane, traži da odmah preuzme 51 odsto udela u NIS-u zašta je ponudjeno samo 400 miliona evra, što je duplo niže od trenutne knjigovodstvene vrednosti nacionalne naftne kompanije.
Prema njegovim rečima, drugi problem je i to, da ukoliko bi se donela odluka o prolasku gasovoda kroz Srbiju to bi bio jedan mali krak koji bi imao izuzetno nisku propusnu moć. "Gasovod bi iz tehničkih razloga mogao biti aktivan tek 2013. godine jer je prvo potrebno da se izgradi 1.200 kilometara ispod Crnog mora kako bi se srpski deo gasovod priključio na ruski deo", objasnio je Dinkić.
On je naglasio i da Rusi traže da se nepoštuju evropske ekološke norme i da se produži uredba zabrane uvoza nafte i naftnih derivata do 2012. godine što, kako je naglasio, srpski pregovarači treba da eliminišu kao opciju, jer bi to bilo strašno. "Na medjunarodnom tenderu za NIS mogla bi se dobiti cena koja je pet do osam puta veća od cene koju nude Rusi", kazao je Dinkić.
Po njegovim rečima, knjigovodstvena vrednost NIS-a u 2006. godini iznosila je 1,2 milijarde evra, a ove godine izmedju 1,6 i 1,7 milijardi evra i naglasio da se u Srbiji nijedan vredni resurs nije na tenderima prodavao po knjigovodstvenoj već po višestruko većoj vrednosti. Dinkić smatra da bi Srbija morala da bude mnogo ambicioznija u pregovorima sa Rusima.
On je dodao i da je pre dva dana zatražio od premijera Srbije Vojislava Koštunice da ga razreši članstva u radnoj grupi za pregovore sa Rusima oko nafte i gasa zato što su neki članovi odbili predloge Ministarstva ekonomije da treba tražiti normalnu cenu za NIS. "Ne želim da snosim niti moralnu niti profesionalnu odgovornost za eventualne posledice i zato sam zatražio ostavku", kazao je Dinkić.
Itar-Tass: Vlada "izgleda" nije prevazišla protivrečnosti
Vlada Srbije sa Vojislavom Koštunicom na čelu "izgleda, nije uspela da prevazidje unutrašnje protivrečnosti i da izradi nedvosmislen odgovor na predlog Rusije o obimnom projektu razvoja saradnje u oblasti nafte i gasa", ocenila je ruska agencija Itar-Tass u izveštaju iz Beograda."Komentari zvaničnika o tome za sada izostaju, ali ne treba sumnjati da su glavni kamen spoticanja bili uslovi za privatizaciju državne kompanije Naftna industrija Srbije", navela je ruska državna agencija posle sednice Vlade Srbije, na kojoj je usvojena Platforma za pregovore o sporazumu izmedju vlada dve zemlje o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede.
Prenoseći "podatke srpske štampe", Itar-Tass piše da je "Gazprom" spreman da plati "za 51 odsto akcija NIS-a 400 miliona evra i da uloži u tu kompaniju još 500 miliona evra od 2008. do 20124. godine". "Osim toga, ruski gasni gigant spreman je da po teritorije Srbije položi jedan krak gasovoda 'Južni potok', sa izlaskom na bosansku Republiku Srpsku i zajedno sa srpskom stranom dogradi podzemno skladište gasa Banatski Dvor", piše agencija i dodaje da "približni proračuni pokazuju da bi ukupan obim investicija u taj paketni dogovor premašio dve milijarde evra".
Agencija je navela da je sporazum zasnovan na predlozima kompanije "Gazprom", koja je spremna da "uloži 3,5 do četiri milijarde dolara u realizaciju nacrta sporazuma o saradnji u oblasti transportovanja, skladištenja i prerade gasa i nafte".
Itar-Tass podseća da je prilikom oktobarske posete Beogradu čelnik "Gazproma" Aleksandar Miler rekao da je ruska delegacija Vladi Srbije predložila da se najmanje tri velika infrastrukturna i privatizaciona pitanja - krak "Južnog potoka", izgradnja velikog podzemnog skladišta "Banatski dvor" i privatizacija NIS-a posmatraju kao jedan kompleks,
Budući da su interesovanje za NIS ranije iskazali "Lukoil", austrijski OMV, grčki "Helenik petroleum", madjarski MOL i rumunski "Rompetrol", agencija navodi da se ministar Mladjan "Dinkić nada da će državi biti povoljnije da prodaje paket NIS-a na tenderu nego direktno 'Gazprom njeftu'", navela je ruska državna agencija i prenela da su se u srpskim medijima u decembru "čak pojavila mišljenja da će 'Srbija postati ruski energetski rob'".
"Što se tiče rukovodstva samog NIS-a, njegov odnos prema mogućnosti dogovora sa 'Gazpromom' je daleko spokojniji nego kod dela članova Vlade", piše dopisnik Itar-Tass iz Beograda i navodi izjavu direktora NIS-a Srdjana Bošnjakovića da je za kompaniju "prihvatljiva saradnja sa ruskim partnerom, jer je dosadašnje iskustvo bilo pozitivno".
(agencije/MONDO)
