Arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja rudničko- takovskog kraja bili su zapenjeni kada je iz zemlje izronila metalna pločica, matrica s minuciozno ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom, ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: "Gospodin Lazar knez sve srpske zemlje, pišu “Večernje novosti.”

Pečat je urezan u negativu kao slika u ogledalu da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u vosku ili zlatu.

Arheolozi ističu da je ovu matricu mogao da nosi samo knez Lazar ili njegov najbliži saradnik sa dvora.

”Reč je o jedinstvenom nalazu. Do sada smo poznavali samo otiske pečata na vladarskim poveljama saluvanim u riznicama. Po prvi put je pronađena matrica kojom su ti pečati otiskivani. Nju je mogao da nosi samo Knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije”, kaže docent dr Dejan Radičević koji sa kustosom Anom Cicović rukovodi istraživanjima.

Da bi precizno ustanovili od kog je metala izlivena matrica poslali su je na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

”Speltrometrijska analiza je dala neverovatan rezultat –  reč je o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi”, kaže dr Radičević.

Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma.

Stručnjaci smatraju da je sa matrice otiskivana predna strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.

”Za drugim delom pečata potraga tek počinje”, ističe Radičević.

On ističe da pečat koji je pronađen podseća na “veliki tipar” kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima.

Titula koju je Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je knez ovaj pečat koristio u ranoj fazi vladavine.

Verovatno je reč o periodu neposredno posle 1373. godine kada je pobedio velikaša Nikolu Altomanovića”, kaže dr Radičević.

Od tada ovdašnji rudnici i gradovi postaju značajan izvor moći Kneza Lazara,  a kasnije despota Stefana lazarevića. Tu je radila najdugovečnija kovnica novca srednjevekovne Srbije.

Srednjevekovni Rudnik nije bio zaštićen zidinama i možda je to razlog za gubitak i otkriće pečata.

"Lazarov pečat smo našli u otpadnoj jami. Kao da ga je neko bacio u zadnjem trenutku da bi sprečio da vladarska oznaka bude pronađena i zloupotrebljena”, kaže dr Radičević.

Pečat će biti izložen u muzeju u Gornjem Milanovcu.

Knez Lazar rođen je 1329. godine kao sin plemića Pribca Hrebeljanovića, koji je posle Dušanovog krunisanja postao logotet - kancelar na njegovom dvoru.

Lazar je, ženidbom sa Milicom iz loze Vukana Nemanjić, praktično ušao u vladarsku porodicu.

Poginuo je u bici na Kosovu 1389. godine. Proglašen je za sveca.