Srbija bi uz bolje uspostavljanje kontrole i monitoringa u celom lancu proizvodnje mleka, mogla da za pet godina dostigne EU standard nivoa otrova aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu, "teše" nas stručnjaci.
U našoj zemlji je nedavno povećana granica za nivo aflatoksina M1 u mleku na 0,25 mikrograma po kilogramu , pet puta od do tada propisane koja je posle skandala iz 2013. bila saglasna EU standardu.
Eksperti ističu da nema čarobnog štapića koji bi nas doveo do standarda EU (koji smo već u nekoliko navrata imali propisan), već se na tome mora raditi godinama. Zašto to već nije bilo urađeno godinama unazad, ne postavlja se kao pitanje.
Profesor Veterinarskog fakulteta Vera Katić izjavila je Tanjugu da je mleko koje se nalazi u našoj zemlji potpuno bezbedno za potrošače jer granična vrednost od 0,25 mikrograma po kilogramu "daje sigurnost potrošačima".
"Oni se, konzumirajući takvo mleko, ne izlažu ništa većem riziku nego da je u mleku vrednost od 0,05 mikrograma po kilogramu", istakla je Katić, dodajući da takvu tvrdnju zasniva na nalazima zajedničke komisije Svetske zdravstvene organizacije i Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu.
Katić je rekla da su rezultati ispitivanja te komisije pokazali da razlika u zaštiti zdravlja ljudi nije značajno veća, pa se može primeniti i jedna i druga granica.
Ona je navela da u svetu velika količina kukuruza, po nekim podacima, i do 30 odsto u određenim godinama može da bude sa većim sadržajem aflatoksina, pa se ne može ostvariti manja granica od 0,5 mikrograma po kilogramu. Ukoliko je Katić u pravu, to bi značilo da se ni u EU u mleku ne drže propisanih 0,05.
Katić je kazala da nivo aflatoksina u kukuruzu zavisi od različitih faktora, a klimatski uslovi su jedan od najvažnijih.
"Treba da se svi prilagodimo na te uslove i da primenom principa dobre poljoprivredne prakse, dobrih uslova skladišta i stalnim praćenjem nalaza aflatoksina B1 u hrani za životinje, moći će se doći do toga da vrednosti u mleku budu ispod 0,05", istakla je Katić.
Ona je navela da bi svi proizvođači koji su se odlučili za proizvodnju mleka, trebalo da se trude da kroz izbor hrane za muzne krave obezbede proizvodnju mleka u kojoj će granična vrednost biti ispod 0,05.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je da ne treba puno razmišljati o potezu kojim je dozvoljeni nivo aflatoksina povećan na 0,25 i da ga treba smatrati "razumnim".
Budimović je rekao da je to način da se jednom zauvek reši nivo aflatoksina, a plan je da se svake godine taj nivo smanjuje za po 0,05, i da se dođe do granice od 0,05 koja je bila usklađena sa evropskim standardom.
On je, takođe, istakao da se mora uspostaviti ceo sistem monitoringa, počevši od edukacije farmera, preko kontrole kukuruza...
"Dobro treba proceniti te nivoe i to treba da bude razvojnog karaktera, da se svake godine za određenu količinu smanjuje nivo aflatoksina i da uspostavimo sistem za kontrolu", kazao je Budimović.
On je istakao da ne treba tumačiti da sada svi proizvođači imaju maksimalne dozvoljene količine aflatoksina, kao i da "odluka o povećanju dozvoljene granice neće uticati na izvoz".
U vezi izvoza ima i drugačijih tumačenja, koja su potkrepljena i pretnjama o zabrani uvoza u zemlje u okruženju kada se prošli put "igralo" sa pomeranjem granice između 0,5 i 0,05 mikrograma po kilogramu.
Predlog o povećanju dozvoljenog nivoa aflatoksina donet je na osnovu stručnog mišljenja vodećih institucija u oblasti zdravlja i bezbednosti hrane, u prvom redu Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.
Novi nivo je, tvrde naši stručnjaci, "dva puta rigorozniji od međunarodno priznatog standarda", od 0,5 mikrograma, koji važi u tri četvrtine sveta i zemljama poput SAD, Kine, Rusije, većine zemalja Latinske Amerike i Azije.
