Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je večeras da Srbiji i srpskom narodu niko ne može da oduzme humanost, kao što će Gračanica, Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani i sve što je srpsko, zauvek i ostati srpsko.
"To je realnost, sve drugo bi bilo posledica silovanja i odricanja pod silom", rekao je Nikolić na međunarodnoj naučnoj konferenciji "Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914-1915", koja je održana u centru za kulturu u Valjevu, povodom obeležavanja stogodišnjice Valjevske bolnice.
Nikolić je poručio da je Srbija večna i da je srpska baština za večnost, "za one koji dolaze posle nas i posle njihove dece".
Govoreći o Valjevskoj bolnici kao simbolu stradanja i humanizma, Nikolić je rekao da se Srbija i danas brine o stotinama hiljada emigranata izbeglih od rata i gladi i poručio da dobrota ne trpi ograde i žice.
"Drugačije ponašanje ne bi nam oprostilo sećanje na Valjevsku bolnicu i naše postupke mnogo godina pre nje", rekao je Nikolić.
Navodeći da je o Valjevskoj bolnici mladima trebalo govoriti neprekidno, kazao je da među nama danas teško naći porodicu koja nije oplakala nekog svog tokom te strašne 1915. godine, čiji simbol za sva vremena ostaje Valjevska bolnica.
"To je priča o istoriji srpske ratne medicine, o istoriji našeg stradanja i žrtve, o istoriji dobrote koja je osnovna i neprekidna linija karaktera naših građana", rekao je Nikolić.
Na konferenciji su govorili i predsednik SANU Vladimir Kostić i direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić, a prisustvovali su i patrijarh srpski Irinej, predstavnici brojnih ambasada, među kojima, SAD, Palestine, Maroka, Holandije, Francuske, Ukrajine, Katara, Kanade i Tunisa.
Pre međunarodne konferencije otvorena je izložba "Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica 1914-1915" u Istorijskom arhivu Valjeva.
Predsednik Nikolić prisustvovaće predstavi "Valjevska bolnica" u Centru za kulturu Valjeva.
VALJEVO: CEO GRAD BOLNICA
Po istorijskim podacima, u Srbiji pod austrougarskom agresijom, jedno od poprišta najvećih stradanja bilo je i Valjevo - grad bolnica, od jeseni do proleća 1914/1915. godine.
Tada su na hiljade ljudi, civilnog stanovništva, ranjenika i bolesnika, lekara i bolničara, izgubili živote u tragičnim događanjima nadljudske borbe sa neprijateljem i epidemijom pegavog tifusa.
Mesecima su se zdravstvene službe Srbije nosile, s promenljivim uspehom, sa epidemijom da bi konačno ona bila savladana znatnim delom zahvaljujući pomoći stranih misija.
Sticajem okolnosti samo središte epidemije i borbe protiv nje bilo je tada Valjevo, gde su bili smeštani brojni ranjeni, bolesni, ali i izbeglice iz ratnih zona i na hiljade zarobljenika.
U gradu su se nalazile dve zdravstvene ustanove, redovna Valjevska okružna bolnica i Vojna bolnica Drinske divizije, a za ranjene i bolesne bilo je određeno 11 objekata, sa nešto više od 2.200 ležajeva.
Tokom epidemije kao dobrovoljna bolničarka preminula i znamenita srpska slikarka Nadežda Petrović, a među preminulima bila su i 22 lekara, od 25 koliko ih se tada nalazilo u Valjevu.
Srpska vlada, suočena s epidemijom ogromnih razmera, zamolila je za pomoć saveznike, tako da su počele da pristižu sanitetske misije iz savezničkih i neutralnih zemalja - Britanije, Rusije, SAD i Holandije.
Njihova pomoć bila je dragocena, jer su lekari iz tih zemalja imali ogromno iskustvo u borbi s raznim zarazama širom sveta.
U suzbijanju epidemije posebno je bio zaslužan doktor Ludvik Hiršfeld, znameniti bakteriolog, poljski lekar jevrejskog porekla.
Sticajem tragičnih okolnosti Valjevo, odnosno tamošnja bolnica, je tako postala osobeni simbol besprimerne požrtvovanosti brojnih lekara i medicinskog osoblja.
