Svako poskupljenje cena nafte na svetskom tržištu mora da se odrazi na rast cene goriva u Srbiji, a nivo uticaja na inflaciju zavisi od skoka cene benzina na pumpama u zemlji, istakao je ekonomski analitičar Jurij Bajec.
Svako poskupljenje cena nafte na svetskom tržištu mora da se odrazi na rast cene goriva u Srbiji, a nivo uticaja na inflaciju zavisi od skoka cene benzina na pumpama u zemlji, istakao je ekonomski analitičar Jurij Bajec.
On je za Tanjug rekao da država taj skok može da ublaži, ukoliko bi smanjila akcize što je, prema njegovim rečima, teško očekivati, pošto su prihodi od ovog posebog poreza u značajnom delu uključeni u budžet za ovu godinu.
"Prvo će verovatno morati da bude izvršena korekcija cena benzina, jer o tome postoji odgovarajuća uredba vlade kojom je utvrdjeno da čim dodje do promena cena nafte dolazi i do promena cena benzina", rekao je Bajec.
Prema njegovim rečima, ukoliko nafta poskupi za nekoliko dinara neće se desiti velike promene, a ako bi cena benzina na pumpama poskupela za deset odsto to bi uticalo na ukupan rast cena od oko 0,8 odsto.
"Cena ruske nafte prati svetske cene, ali je za nijansu jeftinija, a ovaj skok cena nafte na svetskom tržištu će se odraziti i na skok cene uralske nafte", ukazao je Bajec.
Ekonomista Dragan Djuričin je ukazao da je, što je ekonomija jedne zemlje razvijenija, uticaj poskupljenja nafte na nju manji, i dodao da naša ekonomija ima nizak nivo aktivnosti, pa cena nafte značajnije deluje.
Djuričin je naveo i da rast cena nafte utiče na inflaciju preko energetskih komponentnih troškova, a takodje svuda dovodi do latentne nestabilnosti. "Buduća kretanja cena nafte je teško predvideti, jer ne postoji uravnotežena ponuda i tražnja ove sirovine," naglasio je on.
Prema njegovim rečima, postoje i geopolitička žarišta i turbulencije koje su najveće u zemljama proizvodjačima nafte. "Cena ove sirovine bi ubuduće mogla da se kreće od stabilizovanja do dostizanja enormnih cifara, pošto se radi o ograničenom resursu, koji nema pravu alternativu," rekao je on.
Ističući da to i nije ekonomsko već prevashodno političko pitanje, Djuričin je dodao da je svaka cena preko 100 dolara za barel visoka, a da ona u odredjenom trenutku može porasti i na više od 175 dolara.
"Ukoliko bi se desio takav rast cena došlo bi do prilagodjavanja i kod nas, bio bi to i novi komponentni trošak, a doslo bi i do promene strukture cene koštanja proizvoda."
Kako je rekao, tada bi proizvodi koji to mogu, preneli na kupce taj rast troškova, dok će proizvodi koji ne budu mogli preneti takav rast troškova nestati, a opšti efekat će biti rast nestabilnosti i pritiska.
On je rekao da se cena nafte od 100 dolara i ne smatra krizom, kao ranije, jer je postepeno došlo do prilagodjavanja u svetskoj ekonomiji takvim kretanjima
(Tanjug)
On je za Tanjug rekao da država taj skok može da ublaži, ukoliko bi smanjila akcize što je, prema njegovim rečima, teško očekivati, pošto su prihodi od ovog posebog poreza u značajnom delu uključeni u budžet za ovu godinu.
"Prvo će verovatno morati da bude izvršena korekcija cena benzina, jer o tome postoji odgovarajuća uredba vlade kojom je utvrdjeno da čim dodje do promena cena nafte dolazi i do promena cena benzina", rekao je Bajec.
Prema njegovim rečima, ukoliko nafta poskupi za nekoliko dinara neće se desiti velike promene, a ako bi cena benzina na pumpama poskupela za deset odsto to bi uticalo na ukupan rast cena od oko 0,8 odsto.
"Cena ruske nafte prati svetske cene, ali je za nijansu jeftinija, a ovaj skok cena nafte na svetskom tržištu će se odraziti i na skok cene uralske nafte", ukazao je Bajec.
Ekonomista Dragan Djuričin je ukazao da je, što je ekonomija jedne zemlje razvijenija, uticaj poskupljenja nafte na nju manji, i dodao da naša ekonomija ima nizak nivo aktivnosti, pa cena nafte značajnije deluje.
Djuričin je naveo i da rast cena nafte utiče na inflaciju preko energetskih komponentnih troškova, a takodje svuda dovodi do latentne nestabilnosti. "Buduća kretanja cena nafte je teško predvideti, jer ne postoji uravnotežena ponuda i tražnja ove sirovine," naglasio je on.
Prema njegovim rečima, postoje i geopolitička žarišta i turbulencije koje su najveće u zemljama proizvodjačima nafte. "Cena ove sirovine bi ubuduće mogla da se kreće od stabilizovanja do dostizanja enormnih cifara, pošto se radi o ograničenom resursu, koji nema pravu alternativu," rekao je on.
Ističući da to i nije ekonomsko već prevashodno političko pitanje, Djuričin je dodao da je svaka cena preko 100 dolara za barel visoka, a da ona u odredjenom trenutku može porasti i na više od 175 dolara.
"Ukoliko bi se desio takav rast cena došlo bi do prilagodjavanja i kod nas, bio bi to i novi komponentni trošak, a doslo bi i do promene strukture cene koštanja proizvoda."
Kako je rekao, tada bi proizvodi koji to mogu, preneli na kupce taj rast troškova, dok će proizvodi koji ne budu mogli preneti takav rast troškova nestati, a opšti efekat će biti rast nestabilnosti i pritiska.
On je rekao da se cena nafte od 100 dolara i ne smatra krizom, kao ranije, jer je postepeno došlo do prilagodjavanja u svetskoj ekonomiji takvim kretanjima
(Tanjug)
