Privredna banka Zagreb (PBZ) prva će u Hrvatskoj početkom februara ukinuti kredite vezane za švajcarski franak kao neisplative i najrizičnije.
To je potvrdio Božo Prka, predsednik Uprave PBZ-a posle regionalne konferencije za novinare njihovog većinskog vlasnika banke "Inteze Sanpaolo", prenosi Jutarnji list.
Prema njegovim rečima, korisnici sadašnjih kredita nastaviće normalno da otplaćuju zaduženje, ali novih kredita vezanih za tu valutu neće biti. PBZ je krajem 2007. imao 23 odsto svih kredita vezanih za švajcarski franak, 31 odsto je bilo vezano za evro, a 46 odsto za kunu.
Prka, kao i ostali bankari, najavljuje rast kamata u ovoj godini, i to najveći na kredite u kunama zbog zaštite od inflacije. Blagi rast kamata očekuje se na kredite u evrima, radi uskladjivanja potražnje sa limitima Hrvatske narodne banke (HNB).
Iz Nadzornog odbora PBZ-a kažu da je Hrvatska prema riziku od prenapregnutog "kreditnog balona" svrstana medju zemlje sa umerenim rizikom, uz Madjarsku, Letoniju i Sloveniju. Kao najrizičnije zemlje ocenjene su Estonija i Litvanija.
Nivo redovne otplate kredita gradjana u Hrvatskoj nije pogoršan i samo dva odsto stanovništva svoje rate ne otplaćuje redovno, podseća Prka.
(Beta)
To je potvrdio Božo Prka, predsednik Uprave PBZ-a posle regionalne konferencije za novinare njihovog većinskog vlasnika banke "Inteze Sanpaolo", prenosi Jutarnji list.
Prema njegovim rečima, korisnici sadašnjih kredita nastaviće normalno da otplaćuju zaduženje, ali novih kredita vezanih za tu valutu neće biti. PBZ je krajem 2007. imao 23 odsto svih kredita vezanih za švajcarski franak, 31 odsto je bilo vezano za evro, a 46 odsto za kunu.
Prka, kao i ostali bankari, najavljuje rast kamata u ovoj godini, i to najveći na kredite u kunama zbog zaštite od inflacije. Blagi rast kamata očekuje se na kredite u evrima, radi uskladjivanja potražnje sa limitima Hrvatske narodne banke (HNB).
Iz Nadzornog odbora PBZ-a kažu da je Hrvatska prema riziku od prenapregnutog "kreditnog balona" svrstana medju zemlje sa umerenim rizikom, uz Madjarsku, Letoniju i Sloveniju. Kao najrizičnije zemlje ocenjene su Estonija i Litvanija.
Nivo redovne otplate kredita gradjana u Hrvatskoj nije pogoršan i samo dva odsto stanovništva svoje rate ne otplaćuje redovno, podseća Prka.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
