Pregovori sa Beogradom oko prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) uskoro će biti završeni, izjavio je u Sofiji direktor ruskog giganta Gasprom Aleksej Miler.
"Blizu smo konačnog dogovora", rekao je Frans presu Miler, koji u Bugarskoj boravi u sastavu ruske delegacije koju predvodi ruski predsednika Vladimir Putin.
"Pregovori sa srpskom stranom se trenutno privode kraju, a nacrt medjuvladinog dogovora je pripremljen", rekao je Miler ranije novinarima u Bugarskoj.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica prethodno je izrazio uverenje da će vlade Srbije i Ruske Federacije postići sporazum o "strateškoj saradnji u oblasti energetike". Sa druge strane, potpredsednik Vlade Božidar Djelić kaže da se sa Rusima još pregovara i da ne postoje rokovi da se Srbija izjasni o ponudjenom sporazumu.
"Osnovni cilj Vlade Srbije je da obezbedi jasnu ekonomsku budućnost i privredni razvoj Srbije. Zbog toga sam uveren da će Vlada Srbije i Vlada Ruske Federacije postići sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, dobit Srbije, njenih gradjana i dobit ukupne srpske privrede od ovog sporazuma su neprocenjivi, jer je reč o strateškoj saradnji koja Srbiji obezbedjuje u narednim decenijama siguran i stabilan ekonomski razvoj.
"Vlada Srbije će veoma pažljivo i strpljivo raditi da se postigne sporazum sa Vladom Rusije i ovaj sporazum će biti potpisan u najboljem interesu Srbije i njenih gradjana. Sve ide u dobrom pravcu", naveo je Koštunica.
Božidar Djelić navodi da su pregovari sa Rusima u toku, i da su "tvrdi", ali da će, kad se postigne dogovor koji je u interesu Srbije, sporazum "dosta brzo "biti potpisan.
"Za pregovarače iz Srbije je najbitnije da se postignu optimalni uslovi koji se odnose na prolazak magistralnog gosovoda i strateško partnerstvo u Naftnoj industriji Srbije", naglasio je Djelić.
Predstavnici Demokratske stranke Srbije, čiji je Koštunica lider, saopštili su da se zauzimaju za potpisivanje sporazuma iz oblasti energetike sa Rusijom i pozvali predstavnike Demokratske stranke, koalicione partnere iz Vlade Srbije, da se što pre izjasne o potpisivanju sporazuma.
DSS se još nada da će Demokratska stranka (DS) doneti razumnu odluku i podržati predlog Rusije o energetskom sporazumu, izjavio je portparol DSS-a Andreja Mladenović.
On je agenciji Beta rekao da DSS taj sporazum vidi kao najveći starateški interes zemlje.
"Odbiti ovaj sporazum predstavljalo bi opasan vid ekonomske izolacije zemlje i ugrožavanje privrednog razvoja Srbije", rekao je Mladenović.
Prema njegovim rečima, svi ministri iz DSS-a i Nove Srbije (NS) prihvatili su ruski predlog i, kako je rekao, u interesu je Srbije da DS odmah podrži ovaj sporazum.
Na pitanje kada će biti održan sastanak Radne grupe za saradnju Srbije i Rusije u energetici, Mladenović je kazao da nema te informacije.
Treći koalicioni partner, G17 plus, ranije se izjasnio protiv sporazuma koji je ponudio ruski partner.
Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo (DSS) u četvrtak je rekao da se svi ministri DSS-a slažu s predlogom Rusije i da ta stranka čeka stav ministara DS-a o tom sporazumu.
"Blizu smo konačnog dogovora", rekao je Frans presu Miler, koji u Bugarskoj boravi u sastavu ruske delegacije koju predvodi ruski predsednika Vladimir Putin.
"Pregovori sa srpskom stranom se trenutno privode kraju, a nacrt medjuvladinog dogovora je pripremljen", rekao je Miler ranije novinarima u Bugarskoj.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica prethodno je izrazio uverenje da će vlade Srbije i Ruske Federacije postići sporazum o "strateškoj saradnji u oblasti energetike". Sa druge strane, potpredsednik Vlade Božidar Djelić kaže da se sa Rusima još pregovara i da ne postoje rokovi da se Srbija izjasni o ponudjenom sporazumu.
"Osnovni cilj Vlade Srbije je da obezbedi jasnu ekonomsku budućnost i privredni razvoj Srbije. Zbog toga sam uveren da će Vlada Srbije i Vlada Ruske Federacije postići sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, dobit Srbije, njenih gradjana i dobit ukupne srpske privrede od ovog sporazuma su neprocenjivi, jer je reč o strateškoj saradnji koja Srbiji obezbedjuje u narednim decenijama siguran i stabilan ekonomski razvoj.
"Vlada Srbije će veoma pažljivo i strpljivo raditi da se postigne sporazum sa Vladom Rusije i ovaj sporazum će biti potpisan u najboljem interesu Srbije i njenih gradjana. Sve ide u dobrom pravcu", naveo je Koštunica.
Božidar Djelić navodi da su pregovari sa Rusima u toku, i da su "tvrdi", ali da će, kad se postigne dogovor koji je u interesu Srbije, sporazum "dosta brzo "biti potpisan.
"Za pregovarače iz Srbije je najbitnije da se postignu optimalni uslovi koji se odnose na prolazak magistralnog gosovoda i strateško partnerstvo u Naftnoj industriji Srbije", naglasio je Djelić.
Predstavnici Demokratske stranke Srbije, čiji je Koštunica lider, saopštili su da se zauzimaju za potpisivanje sporazuma iz oblasti energetike sa Rusijom i pozvali predstavnike Demokratske stranke, koalicione partnere iz Vlade Srbije, da se što pre izjasne o potpisivanju sporazuma.
DSS se još nada da će Demokratska stranka (DS) doneti razumnu odluku i podržati predlog Rusije o energetskom sporazumu, izjavio je portparol DSS-a Andreja Mladenović.
On je agenciji Beta rekao da DSS taj sporazum vidi kao najveći starateški interes zemlje.
"Odbiti ovaj sporazum predstavljalo bi opasan vid ekonomske izolacije zemlje i ugrožavanje privrednog razvoja Srbije", rekao je Mladenović.
Prema njegovim rečima, svi ministri iz DSS-a i Nove Srbije (NS) prihvatili su ruski predlog i, kako je rekao, u interesu je Srbije da DS odmah podrži ovaj sporazum.
Na pitanje kada će biti održan sastanak Radne grupe za saradnju Srbije i Rusije u energetici, Mladenović je kazao da nema te informacije.
Treći koalicioni partner, G17 plus, ranije se izjasnio protiv sporazuma koji je ponudio ruski partner.
Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo (DSS) u četvrtak je rekao da se svi ministri DSS-a slažu s predlogom Rusije i da ta stranka čeka stav ministara DS-a o tom sporazumu.
Bugarska potpisala ugovor
Bugarski i ruski zvaničnici u petak su potpisali ugovor o učešću Bugarske u projektu rusko-italijanskog gasovoda Južni tok i ugovor o izgradnji nuklearne centrale, javile su agencije. U Srbiji još nije odlučeno da li će biti prihvaćen predlog Rusije o energetskom sporazumu.
Bugarska vlada je odluku o potpisivanju ovog ugovora donela ujutro na vanrednoj sednici, u vreme posete ruskog predsednika Vladimira Putina Sofiji.
Šef bugarske vlade Sergej Stanišev rekao je da je dogovor sa ruskom stranom postignut u poslednjim trenutku, "zahvaljujući intervenciji gospodina Putina".
On je dodao da će vrednost dela gasovoda koji će prolaziti kroz Bugarsku iznositi 1,4 milijardu evra, a celog 10 milijardi evra.
"Uključivanje Bugarske u ovaj projekat doprineće značaju naše zemlje na evropskoj energetskoj karti", istakao je Stanišev.
Stanišev je rekao da će Bugarska i Rusija imati učešće od po 50 odsto u gasovodu na bugarskoj teritoriji.
Prvi vicepremijer Rusije i predsednik borda direktora "Gasproma" Dmitrij Medvedev izrazio je zadovoljstvo odlukom bugarske vlade, dodajući da je "veoma važno što su strane pokazale sklonost ka kompromisu".
Medvedev je rekao da je "tema bila prilično komplikovana", a da pripremljeni projekat odražava "ravnotežu interesa", preneli su ruski mediji.
Ruski vicepremijer se saglasio sa ocenom Staniševa da je projekat u interesu obe strane i da će se potpisivanjem sporazuma saradnja dve zemlje razvijati i sledećih decenija.
"Svi ti sporazumi funkcionisaće narednih decenija i omogućiće i Bugarskoj, i Rusiji i državama Evropske unije stabilne uslove za isporuke energenata u budućnosti", rekao je prvi vicepremijer Rusije.
Medvedev je ocenio da tokom čitave istorije odnosa nije bilo tako dobrih sporazuma.
Potpisivanjem ovog ugovora će se ukupan godišnji protok ruskog gasa kroz Bugarsku povećati sa 17 na 30 milijardi kubnih metara gasa, rekao je ranije bugarski ministar za ekonomiju i energetiku Petar Dimitrov.
Gaspromov gasovod Južni tok je konkurencija planiranom evropskom gasovodu Nabuko.
Južni tok, projekat vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da prenosi ruski gas preko Bugarske i centralne i južne Evrope. EU podržava projekat Nabuko, u kojem i Bugarska učestvuje, a koji će prenositi gas iz Kaspijskog mora, zaobilazeći Rusiju.
Bugarska i Rusija su potpisale i ugovor o izgradnji nuklearne centrale u Bugarskoj, u vrednosti od četiri milijarde evra.
Evropska komisija je početkom decembra prošle godine dala zeleno svetlo za izgradnju elektrane na Dunavu, u gradu Belene, koja će imati dva reaktora od po 1.000 megavata.
Centrala bi trebalo da počne da radi 2013. godine, a biće prvi ovakav projekat ruske grupe "Atomstrojeksport" u jednoj zemlji Evropske unije.
(agencije/MONDO)
Bugarska vlada je odluku o potpisivanju ovog ugovora donela ujutro na vanrednoj sednici, u vreme posete ruskog predsednika Vladimira Putina Sofiji.
Šef bugarske vlade Sergej Stanišev rekao je da je dogovor sa ruskom stranom postignut u poslednjim trenutku, "zahvaljujući intervenciji gospodina Putina".
On je dodao da će vrednost dela gasovoda koji će prolaziti kroz Bugarsku iznositi 1,4 milijardu evra, a celog 10 milijardi evra.
"Uključivanje Bugarske u ovaj projekat doprineće značaju naše zemlje na evropskoj energetskoj karti", istakao je Stanišev.
Stanišev je rekao da će Bugarska i Rusija imati učešće od po 50 odsto u gasovodu na bugarskoj teritoriji.
Prvi vicepremijer Rusije i predsednik borda direktora "Gasproma" Dmitrij Medvedev izrazio je zadovoljstvo odlukom bugarske vlade, dodajući da je "veoma važno što su strane pokazale sklonost ka kompromisu".
Medvedev je rekao da je "tema bila prilično komplikovana", a da pripremljeni projekat odražava "ravnotežu interesa", preneli su ruski mediji.
Ruski vicepremijer se saglasio sa ocenom Staniševa da je projekat u interesu obe strane i da će se potpisivanjem sporazuma saradnja dve zemlje razvijati i sledećih decenija.
"Svi ti sporazumi funkcionisaće narednih decenija i omogućiće i Bugarskoj, i Rusiji i državama Evropske unije stabilne uslove za isporuke energenata u budućnosti", rekao je prvi vicepremijer Rusije.
Medvedev je ocenio da tokom čitave istorije odnosa nije bilo tako dobrih sporazuma.
Potpisivanjem ovog ugovora će se ukupan godišnji protok ruskog gasa kroz Bugarsku povećati sa 17 na 30 milijardi kubnih metara gasa, rekao je ranije bugarski ministar za ekonomiju i energetiku Petar Dimitrov.
Gaspromov gasovod Južni tok je konkurencija planiranom evropskom gasovodu Nabuko.
Južni tok, projekat vredan 10 milijardi evra, trebalo bi da prenosi ruski gas preko Bugarske i centralne i južne Evrope. EU podržava projekat Nabuko, u kojem i Bugarska učestvuje, a koji će prenositi gas iz Kaspijskog mora, zaobilazeći Rusiju.
Bugarska i Rusija su potpisale i ugovor o izgradnji nuklearne centrale u Bugarskoj, u vrednosti od četiri milijarde evra.
Evropska komisija je početkom decembra prošle godine dala zeleno svetlo za izgradnju elektrane na Dunavu, u gradu Belene, koja će imati dva reaktora od po 1.000 megavata.
Centrala bi trebalo da počne da radi 2013. godine, a biće prvi ovakav projekat ruske grupe "Atomstrojeksport" u jednoj zemlji Evropske unije.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
