Neopisano pravilo je da na beogradskim ulicama mogu krstariti samo domaći taksisti. Ova praksa proširila se nadaleko, pa je tako za volanom svakog petog taksi vozila u Beču - Srbin, pišu "Večernje novosti".

Nekada unosan biznis, a danas, tvrde naši ljudi iz austrijske prestonice, samo dodatni posao zarad ispunjenja svih visokih standarda koje nameće život u EU.

Za volanom 5.000 taksi vozila, koliko ih je registrovano u Beču, najbrojniji su Turci, Egipćani i, naravno - Srbi.

Prema poslednjim procenama, oko 1.000 vozača, pored austrijskog, ima i srpsko državljanstvo.

Kažu da je tokom devedesetih godina taksiranje bilo unosan biznis, što se u gastarbajterskim krugovima brzo pročulo, pa su naši ljudi počeli masovno da emigriraju u Austriju i da se beve taksiranjem.

"Trend dolaska naših ljudi u Beč poleo je još sedamdesetih godina prošlog veka, a sa minimalnim znanjem jezika najisplativije je bilo baviti se ovim poslom", priča Darko Markov, koji se danas honorarno bavi taksiranjem tek da dopuni kućnu kasu.

"Zarada je bila po učinku, koliko radiš toliko para, i svima je bilo super. Međutim, od pre sedam, osam godina već je postalo nepopularno zanimanje, najčešće sporedno, kao dodatni honorarni posao, krajnja nužda za preživljavanje", kaže Markov.

Nekada je čista zarada išla i do 6.000 evra mesečno, sa čime se pristojno mogla izdržavati četvoročlana porodica.

Danas taksisti rade i po 50 sati nedeljno, iako je, prema zakonima Austrije, nedeljna norma 38 sati, a zarade tek oko 1.500 evra za mesec dana.

"Bruto zarada je uvek duplo veća, ali pola ide na osiguranje vozila, održavanje, socijalno i zdravstveno", objašnjava Goran Pavlović, rodom iz Negotina, koji se ovim poslom u Beču bavi od 2001. godine.

"Nekada se od ovoga lepo živelo i sa jednim vozilom, a sada sa njim jedva može da se plati pristojan stan. Danas imam šest vozila, pa čak i ja moram da vozim svakog dana", kaže Pavlović.

Nameti države, tvrde Srbi taksisti u Beču, odnesu najveći procenat zarade. Svakog meseca na porez ode 10 odsto ukupne zarade, a na kraju svake godine na kućnu adresu stiže im obračun za porez na godišnju dobit, koji iznosi do 25 odsto.

Ipak, trend doseljavanja u Beč, kao i u taksi profesiju, i dalje traje, pišu "Novosti".

"Poslednja je takozvana studentska generacija mladih koji dolaze navodno na studije, ali se trude da što pre uđu u posao i zauvek ostanu ovde", tvrdi Darko Markov.