Zaključke monitoringa je danas u Beogradu predstavio Helsinški odbor za ljudska prava, a pravnica Jelena Mirkov rekla je da je tokom istraživanja sprovedenog u 2015. godini u devet srpskih zatvora, praćen rad svih službi u okružnim zatvorima uključujući i pritvorske jedinice, kao i u kancelarijama za alternativne sankcije.

Prema rečima pravnice Helsinškog odbora, Ljiljane Palibrk, prilikom obilaska okružnih zatvora suočili su se sa veoma starim i nefunkcionalnim objektima, koji se, kako je navela, "obično nalaze u gradskim centrima i predstavljaju rizik za okolinu".

"Neophodno je da država obezbedi novac za rekonstrukciju i izgradnju novih zatvora, iako su zaposleni i pritvorenici dosta toga uradili na sanaciji postojećih problema na objektima", kazala je Palibrk.

Prema njenim rečima, "pitanje je ko će raditi" u zatvorima u Kragujevcu u Pančevu, čija je izgradnja najavljena za 2016. godinu.

Dodala je da najveći problem za zatvore predstavlja nedovoljan broj zaposlenih ljudi u svim službama, naročito u službama bezbednosti i zdravstva.

"Svuda postoji manjak zaposlenih i to manjak u odnosu na broj ljudi koji bi prema sistematizaciji trebalo da budu zaposleni u zatvorima", kazala je Palibrk.

Prema njenim rečima, "veliko" je pitanje šta država namerava da uradi po tom pitanju u predstojećem periodu, jer postoji zabrana zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2016. godine.

Palibrk je ocenila i da se zbog nedostatka zaposlenih u službama za obuku i upošljavanje, malo radi na resocijalizaciji i edukaciji zatvorenika, te da je broj povratnika veliki dok je u reformi zatvorskog sistema pozitivno to što je smanjeno trajanje pritvora.

Helsinški odbor za ljudska prava sproveo je istraživanje tokom 2015. godine u okružnim zatvorima u Subotici, Somboru, Kragujevcu, Beogradu, Pančevu, Smederevu, Zrenjaninu, Novom Sadu i Padinskoj skeli.

Projekat "Reforme zatvorskog sistema u praksi" u Srbiji sprovodi se od 2014. godine, a finansijska sredstva za njegovu realizaciju obezbedila je organizacija Civil Rights Defenders.