U svim sudovima posebne nadležnosti danas je startovao sa radom Sistem prekršajnih sudova (SIPRES), čime su sudovi posebne nadležnosti prvi put međusobno povezani tako da mogu lako i jednostavno da razmenjuju podatke i predmete bez upotrebe papira i oslanjanja na poštanske usluge.

Portparol PAS Aleksandar Ilić ističe da je SIPRES prvi sistem u srpskom pravosuđu koji je povezan sa ostalim organima u okviru mreže pravosudnih organa i mreže Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZ ZPRO) i to su za sada Uprava za trezor, Uprava saobraćajne policije MUP Srbije i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja.

"Povezivanjem sa MUP Srbije omogućena je elektronska dostava desetina hiljada prekršajnih naloga sudovima. Od početka primene zakona samo Uprava saobraćajne policije kao integralni deo MUP izdala je preko milion prekšajnih naloga a dobrovoljno plaćanje kazni dostiglo je rekordan nivo od 74 odsto, što je više nego duplo u odnosu na 30 procenata koliko je iznosio procenat dobrovoljnog plaćanja mandatnih kazni u skladu sa predhodnim zakonom", naglasio je Ilić.

On je podvukao da je SIPRES aktivan sistem koji obuhvata različite funkcije, poput formiranja kalendara i podsetnika koji upozoravaju korisnike na važne predstojeće aktivnosti zahvaljujući čemu će biti nemoguće "da se spisi predmeta izgube negde u fijoci ili zaborave".

Tehnički detalji i mogućnosti celog sistema biće predstavljeni stručnoj i medijskoj javnosti na zvaničnoj promociji SIPRESA u narednih 90 dana.

PREKRŠAJNI SUD – OGLEDALO PRAVOSUĐA ZEMLJE

"Prekršajni postupci su u svakoj državi sveta ogledalo efikasnosti i brzine nacionalnog pravosuđa i tokom 2015. godine nekoliko posebno odabranih prekršajnih sudova u Srbiji koristilo je ovu jedinstvenu aplikaciju u svom svakodnevnom radu, a nakon poslednje softverske nadogradnje sistem je u ponoć startovao na nacionalnom nivou", rekao je predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić.

Prema njegovim rečima, puna primena i zvanični početak rada sudova isključivo u SIRESU planirana je u prvih 90 dana nove godine, kada će biti objavljeni rezultati rada sudova posebne nadležnosti za prvo tromesečje ove godine.

On je, ukazujući da je, nakon pet godina rada uz podršku Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID) kroz JRGA projekat u saradnji sa Ministarstvom pravde Srbije, integracijom SIPRES-a u radu prekršajnog pravosuđa i sudova posebne nadležnosti napravljen značajan korak u digitalizaciji cele jedne oblasti pravosudnog sistema, koja je ujedno i najobimnija i sa kojom se većina građana susreće svakodnevno.

Pašalić ističe da su prekršajne sudove godinama unazad sputavali loši uslovi za rad u neadekvatnim prostorijama uz nedovoljnu i zastarelu opremu i proces rada koji se značajno oslanjao na papirnu dokumentaciju što je dovodilo do kašnjenja i suvišnih ponavljanja radnji u okviru obrade predmeta.

On podseća da je primenom novog zakona još 2014. Ministarstvo pravde primenjen registar sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni, kao deo celine koju čini i objedinjuje SIPRES.

Pašalić je ocenio da je protekla godina bila izazovna za prekršajno pravosuđe, da su posebno uvažene smernice i preporuke Vrhovnog kasacionog suda Srbije (VKS) u smislu ujednačavanja sudske prakse na nacionalnom nivou, smanjenja disproporcije učinka u odnosu novih i starih predmeta.

Pašalić je sa žaljenjem konstatovao da još ima prekršajnih sudova koji su u jako lošem smeštaju, ali i da se mora biti potpuno iskren i reći da ono što je za prekršajne sudove pre nekoliko godina bila naučna fantastika, danas je opipljiva realnost.

Prema njegovim rečima, 2016. godina biće još izazovnija za prekršajno pravosuđe, a očekuju se i izmene i dopune Zakona o prekršajima u javnoj raspravi i sinhrono upodobljavanje sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima čija se finalizacija takođe očekuje u prvim mesecima ove godine, jer se izmenama i dopunama ta dva ključna zakona može direktno uticati na smanjenje broja nastradalih i povređenih na putevima u Srbiji.

Radni izazovi u 2016. godini, kako očekuje, biće i savladavanje priliva novih predmeta na nivou Evropske Unije, planiranje i balansiranje strukture zaposlenih u prekršajnom pravosuđu čime bi sudovi posebne nadležnosti dobili potrebnu fleksibilnost kako bi još bolje funkcionisali.