Vlada Srbije održaće u utorak sednicu na kojoj će razmotriti usvajanje sporazuma sa vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, saopšteno je iz vladine kancelarije za saradnju sa medijima.
Vlada Srbije održaće u utorak sednicu na kojoj će razmotriti usvajanje sporazuma sa vladom Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, saopšteno je iz vladine kancelarije za saradnju sa medijima.
Srpski premijer Vojislav Koštunica najavio je uoči sednice usvajanje sporazuma, ističući da on predstavlja najveći privredni poduhvat u Srbiji koji će garantovati ekonomski razvoj zemlje.
Sporazum su 11. decembra u Beogradu, u sedištu Vlade Srbije, predstavili ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev, a dokument je sadržao predlog o zajedničkoj izgradnji ruskog gasovoda kroz Srbiju, izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru i učešću ruske strane u modernizaciji NIS-a.
Na vanrednoj sednici Vlade od 29. decembra, na kojoj je usvojena Platforma za pregovore o zaključivanju sporazuma sa Rusijom, ministri G17 plus su bili protiv usvajanja tog dokumenta.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić je tada napustio vladinu Radnu grupu, ocenjujući da je ponuda "ponižavajuća i neprihvatljiva" za Srbiju i obelodanio da je "Gasprom" ponudio oko 400 miliona evra za 51 odsto kapitala u NIS-u.
On je tada naveo da je za NIS najbolje raspisivanje medjunarodnog tendera, jer je samo knjigovodstvena vrednost NIS-a krajem 2007. godine iznosila oko 1,7 milijardi evra.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev je ranije kategorički odbacio mogućnost da bi predlog Moskve o strateškoj saradnji u oblasti energetike mogao naneti bilo kakvu štetu Srbiji, a najmanje da može biti reči o "ponižavanju".
Kako je rekao Teran Faradeljas, predstavnik za štampu evropskog komesara za energetiku Andrisa Pibalgsa, stav zvaničnika EU je da su "ciljevi ta dva projekta različiti".
On je naglasio da su to "dopunjavajući, a ne suprostavljajući projekti" i da je na investitorima da li će uložiti novac u "Južni tok".
Faradeljas je stavio do znanja da Evropska komisija smatra da, ako Rusija želi da sklopi poslove u Bugarskoj i Srbiji "ona na to ima pravo, kad je reč o evropskim zakonima".
"Osim toga, to može pomoći većoj diversifikaciji evropskih tržišta snabdevanja gasom iz novih regiona, a preko 'Južnog toka' stiže gas koji gasovodima već snabdeva Evropu preko Ukrajine, Poljske i Belorusije", objasnio je portparol Evropske komisije.
On je time odgovorio na pitanje novinara kako se u Evropskoj komisiji gleda na "centralizaciju ruskog snabdevanja energijom u Istočnoj Evropi", a posebno kad je u pitanju sklopljeni sporazum "Gasproma" sa Bugarskom i najavljeni ugovor sa Srbijom.
Evropska komisija, kako je precizirao, "nastoji da objedini evropsko tržište gasa, nafte i svih drugih energenata, tako da sve zemlje u Evropi budu u mogućnosti da odaberu svoje snabdevače, i to ne samo iz Rusije, već i drugih delova sveta".
Dodao je da to, takodje, "nalaže izgradnju različitih puteva snabdevanja, i u tom smislu je Evropska komisija bila veoma aktivna u slučaju gasovoda Nabuko i u podsticanju izgradnje energetskih terminala i druge infrastrukture za energetsko povezivanje Turske i Grčke, odnosno Grčke i Italije".
"Evropska komisija veoma pomno prati tu situaciju", predočio je Faradeljas i ukazao da je Rusija ne samo snabdevač gasom i naftom na području jugoistočne Evrope, "već bitan isporučilac energije u EU i svakako aktivna i drugde".
Dva ključna elementa su potrebna, dodao je, za diversifikaciju izvora snabdevanja i objedinjavanje evropskih tržišta energijom i Evropska komisija nastoji da to u što većoj meri bude postignuto.
"Prvo je puna efikasnost u korišćenju energije, a što znači da što se manje u Evropi troši energije, to će manje biti potrebe i zavisnost od uvoza iz inostranstva. Drugo je podsticanje korišćenja sopstvenih, evropskih izvora energije", naveo je Faradeljas.
On je dodao da se bugarska vlada nije savetovala sa Evropskom komisijom o potpisivanju ugovora o izgradnji gasovoda "Južni tok" jer "nema obavezu da to učini".
"Evropska komisija je u redovnom kontaktu s bugarskim vlastima", potvrdio je on i naveo da je bugarski ministar za energetiku prošle nedelje razgovarao s komesarom Pibalgsom.
(agencije/MONDO)
Srpski premijer Vojislav Koštunica najavio je uoči sednice usvajanje sporazuma, ističući da on predstavlja najveći privredni poduhvat u Srbiji koji će garantovati ekonomski razvoj zemlje.
Sporazum su 11. decembra u Beogradu, u sedištu Vlade Srbije, predstavili ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev, a dokument je sadržao predlog o zajedničkoj izgradnji ruskog gasovoda kroz Srbiju, izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru i učešću ruske strane u modernizaciji NIS-a.
Na vanrednoj sednici Vlade od 29. decembra, na kojoj je usvojena Platforma za pregovore o zaključivanju sporazuma sa Rusijom, ministri G17 plus su bili protiv usvajanja tog dokumenta.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladjan Dinkić je tada napustio vladinu Radnu grupu, ocenjujući da je ponuda "ponižavajuća i neprihvatljiva" za Srbiju i obelodanio da je "Gasprom" ponudio oko 400 miliona evra za 51 odsto kapitala u NIS-u.
On je tada naveo da je za NIS najbolje raspisivanje medjunarodnog tendera, jer je samo knjigovodstvena vrednost NIS-a krajem 2007. godine iznosila oko 1,7 milijardi evra.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev je ranije kategorički odbacio mogućnost da bi predlog Moskve o strateškoj saradnji u oblasti energetike mogao naneti bilo kakvu štetu Srbiji, a najmanje da može biti reči o "ponižavanju".
EU: Ruski gas može u Bugarsku i Srbiju
Evropska komisija ne smatra da će projekat "Južni tok" za snabdevanje jugoistočne Evrope ruskim gasom predstavljati konkurenciju gasovodu Nabuko za snabdevanje Evrope gasom iz Srednje Azije preko Turske, izjavio je u ponedeljak jedan evropski zvaničnik.Kako je rekao Teran Faradeljas, predstavnik za štampu evropskog komesara za energetiku Andrisa Pibalgsa, stav zvaničnika EU je da su "ciljevi ta dva projekta različiti".
On je naglasio da su to "dopunjavajući, a ne suprostavljajući projekti" i da je na investitorima da li će uložiti novac u "Južni tok".
Faradeljas je stavio do znanja da Evropska komisija smatra da, ako Rusija želi da sklopi poslove u Bugarskoj i Srbiji "ona na to ima pravo, kad je reč o evropskim zakonima".
"Osim toga, to može pomoći većoj diversifikaciji evropskih tržišta snabdevanja gasom iz novih regiona, a preko 'Južnog toka' stiže gas koji gasovodima već snabdeva Evropu preko Ukrajine, Poljske i Belorusije", objasnio je portparol Evropske komisije.
On je time odgovorio na pitanje novinara kako se u Evropskoj komisiji gleda na "centralizaciju ruskog snabdevanja energijom u Istočnoj Evropi", a posebno kad je u pitanju sklopljeni sporazum "Gasproma" sa Bugarskom i najavljeni ugovor sa Srbijom.
Evropska komisija, kako je precizirao, "nastoji da objedini evropsko tržište gasa, nafte i svih drugih energenata, tako da sve zemlje u Evropi budu u mogućnosti da odaberu svoje snabdevače, i to ne samo iz Rusije, već i drugih delova sveta".
Dodao je da to, takodje, "nalaže izgradnju različitih puteva snabdevanja, i u tom smislu je Evropska komisija bila veoma aktivna u slučaju gasovoda Nabuko i u podsticanju izgradnje energetskih terminala i druge infrastrukture za energetsko povezivanje Turske i Grčke, odnosno Grčke i Italije".
"Evropska komisija veoma pomno prati tu situaciju", predočio je Faradeljas i ukazao da je Rusija ne samo snabdevač gasom i naftom na području jugoistočne Evrope, "već bitan isporučilac energije u EU i svakako aktivna i drugde".
Dva ključna elementa su potrebna, dodao je, za diversifikaciju izvora snabdevanja i objedinjavanje evropskih tržišta energijom i Evropska komisija nastoji da to u što većoj meri bude postignuto.
"Prvo je puna efikasnost u korišćenju energije, a što znači da što se manje u Evropi troši energije, to će manje biti potrebe i zavisnost od uvoza iz inostranstva. Drugo je podsticanje korišćenja sopstvenih, evropskih izvora energije", naveo je Faradeljas.
On je dodao da se bugarska vlada nije savetovala sa Evropskom komisijom o potpisivanju ugovora o izgradnji gasovoda "Južni tok" jer "nema obavezu da to učini".
"Evropska komisija je u redovnom kontaktu s bugarskim vlastima", potvrdio je on i naveo da je bugarski ministar za energetiku prošle nedelje razgovarao s komesarom Pibalgsom.
(agencije/MONDO)
