Vijugavim mostom uskoro će turisti i Beograđani moći da stignu od Savskog pristaništa do Beogradske tvrđave.
Taj objekat, čija gradnja treba da počne u junu biće prečica od šetališta na Savi do najvrednijeg beogradskog spomenika kuluture od izuzetnog značaj – utvrđenja na bregu iznad ušća Save u Dunav.
Pešačku pasarelu s neobičnom skulpturom, koju su pre osam godina osmislili vajar Mrđan Bajić i njegov britanski kolega Ričard Dikon, grad je odabrao prošlog leta kao rešenje koje “neće napasti tvrđavu i zakloniti njene lepote”.
Da ono više neće čamiti u fioci, jer izrada glavnog projekta počinje zahvaljujući donaciji Saobraćajnog instituta CIP, za “Politiku” je rekao Milutin Folić, gradski urbanista.
“CIP će u saradnji s autorima i arhitektom Branislavom Mitrovićem uraditi tehničku dokumentaciju. Projekat će imati dodatak u odnosu na prvobitnu Bajićevu i Dikonovu zamisao, a to je veza pasarele i parkinga na Beton hali, koji nije postojao kada je nastalo njihovo rešenje. Direkcija za građevinsko zemljište, investitor pasarele za koju je potrebno oko milion evra, raspisaće tender za izvođača radova u maju. Ona će biti izgrađena do kraja 2016.”, tvrdi Folić.
Time će se ostvariti višedecenijska želja da turisti koji rekom dođu u Beograd ne preskaču šine i probijaju se kroz saobraćajem opterećenu Karađorđevu ulicu i Bulevar vojvode Bojovića kako bi otkrili čari Beograda, saopštio je Beoinfo.
Oni će direktno sa broda brzo i bezbedno stizati do Knez Mihailove ulice i pešačkih zona u centru koje Folić pompezno najavljuje. Cena budućeg mosta nije bio jedini argument protiv spiralnog objekta, projekta japanskog arhitekte Soua Fudžimota, koji je pre pet godina pobedio na međunarodnom konkursu za "Centar na vodi”.
On bi takođe povezivao Kalemegdanski park sa Savskim priobaljem i Beton halom. Osim 25,7
miliona evra, koliko je bilo potrebno za izgradnju Fudžimotovog izdanja, za stručnu javnost bilo je sporno to što bi ono zaklonilo pogled na tvrđavu. Slučajno ili ne, i sadašnja gradska vlast je lane potegla istu brigu – da bi taj „invazivni projekat u drugi plan stavio Beogradsku tvrđavu”, što joj ipak, kako prigovaraju arhitekte, nije smetalo kada je reč o Beogradu na vodi.
U kuloarima gradske vlasti se, doduše prilično stidljivo, navijalo da se u delo sprovede idejno rešenje Branislava Redžića, koji je sa Fudžimotom podelio prvu nagradu (obojici je pripalo do 25 hiljada evra), ali i to je otpalo.
Izbor je, krajem maja prošle godine, na Desetoj beogradskoj nedelji arhitekture, pao na Bajića i Dikona, kojima je u arhitektonskom oblikovanju mosta pomogao i akademik Branislav Mitrović. On kaže da je vetar u jedra ovom projektu dao Milutin Folić, njegov nekadašnji student.
"Dva velika umetnika sada konačno prave skulpturu čija vrednost nije samo umetnička nego i upotrebna. Moja uloga u tom projektu je da kao arhitekta nađem dobru korelaciju između umetničkog i inženjerskog, kako bi Beograđani i svi njihovi gosti koji dolaze rekom imali direktnu vezu sa tvrđavom i Knez Mihailovom ulicom" , istakao je Mitrović.
