Srpski ekonomski stručnjaci ocenili su da je energetski sporazum, koji je danas potpisan izmedju Srbije i Rusije "katarstrofalno loš" i nepovoljan za Srbiju.
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je prodaja većinskog udela u NIS-u za 400 miliona evra "dobar poslovni potez samo ako na predsedničkim izborima pobedi kandidat Srpske radikalne stranke i Srbija bude izlovana od Evropske unije".
On je rekao za Betu da bi pobeda predsedničkog kandidata Demokratske stanke i priključenje Srbije Evropskoj uniji značila da je NIS prodat znatno niže od tržišne cene.
"U zavisnosti od toga koji predsednički kandidat će pobediti prodaja NIS-a može da se poredi sa prodajom poslovnog ili stambenog prostora u Beogradu i nekom manjem gradu u unutrašnjosti Srbije", naglasio je Stamenković.
On je dodao da mu nije jasno zašto je predsednik Srbije Boris Tadić "pristao da učestvuje u sklapanju takvog energetskog aranžmana".
Za građane Srbije je, prema njegovim rečima, izužetno nepovoljno i to što je Srbija pristala da NIS zadrži monopol na uvoz nafte i preradu naftnih derivata do kraja 2010. godine, a da Rusi ugovorene investicije u tu kompaniju ulože do kraja 2012.godine.
Stamenković je podsetio da je NIS-u dat monopol na uvoz nafte 2001. godine sa, kako je rekao, "lažnim objašnjenjem da se na taj način sprečava utaja poreza u uvozu tog energenta".
"Posledica takvog monopola je da građani Srbije kupuju loše gorivo, a sada ne dobijaju nikakve garancije da tako neće biti i ubuduće", ukazao je Stamenković.
Ekonomista Miroslav Prokopijević tvrdi da je energetski sporazum Srbije i Rusije nepovoljan za Srbiju.
"Izgradnja gosovoda je za Srbiju dobra vest jer garantuje uredno snabdevanje tim energentom, ali taj posao nikako nije trebalo da se veže za prodaju Naftne industrije Srbije i dovršetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru", rekao je Prokopijević agenciji Beta.
On je istakao da je pristajanjem da proda NIS "u paketu" Srbija postala talac snabdevača gasom.
"Oni koji su odlučili da na takav način prodaju NIS sigurno bi drugačije postupili da je u pitanju njihova privatna imovina", rekao je Prokopijević.
Prodaja većinskog udela u NIS-u, prema njegovim rečima, vredi mnogo više od 400 miliona evra, zbog čega će, kako je rekao, "ako ugovor bude sklopljen neko zbog toga kad-tad odgovarati".
Prokopijević je ocenio da za Srbiju nije dobro ni što je pristala da većinsko upravljanje gasovodom koji će prolaziti kroz Srbiju prepusti Rusima.
"Nije pametno ni zajedničko upravljanje, jer u tom slučaju uvek može doći do 'pat pozicije', i zato bi bilo dobro da je Srbija uspela da dogovori da bude većinski vlasnik preduzeća koje će upravljati gasovodom", ukazao je Prokopijević.
Ni kod dela političara, sporazum nije dočekan sa entuzijazmom.
Ministar za ekonomiju Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je cena NIS-a utvrđena potpisanim sporazumom nerealno niska i da će se on založiti za njeno povećanje.
"Potpuno je jasno da je cena od 400 miliona evra za NIS nerealno niska i ja ću se boriti da se promeni taj deo energetskog sporazuma, s obzirom na to da će on stupiti na snagu tek kad bude ratifikovan", rekao je Dinkić agenciji Beta.
On je dodao i da će se boriti da se ruskom Gaspromu ne prepusti većinsko vlasništvo nad NIS-om.
Liberalno demokratska partija ocenila je da je sklapanje energetskog sporazuma sa Rusijom još jedan "klasičan primer nepoštovanja zakona i osnovnih ekonomskih parametara".
"Predsednik Vlade Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić predvodili su delegaciju Vlade u Moskvi, gde su neovlašćeno i kradom od građana države Srbije u bescenje prodali većinski paket u javnom preduzeće NIS Srbije, čime su zanemarili interese Srbije i učinili je na duži rok energetskim zavisnikom od jedne strane sile", navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, za najmanje četiri puta manju sumu od bilo koje relevantne procene vrednosti NIS-a, Rusima je predat većinski paket u tom javnom preduzeću, većinski paket u mešovitom preduzeću za gazdovanje budućim gasovodom, kao i zaštita monopolskog položaja NIS-a na tržištu naftnih derivata u Srbiji u naredne dve godine.
"Ovaj poklon naše Vlade državi Rusiji nezabeležen je u istoriji međunarodnih ugovora", navodi se u saopštenju LDP-a.
LDP navodi da postupak srpske vlade može da protumači samo kao čin izdaje osnovnih državnih interesa i kao posledica ogromne korupcije u samom državnom vrhu.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je u Novom Sadu, pred više desetina članove te stranke naoružanih partijskim zastavama i grupom novinara, izrazio protest zbog srpsko-ruskog ugovora.
Čanak je ocenio da se radi o "novoj pljački Vojvodine" i , uprkos upozorenju pripadnika obezbeđenja da ne prilaze, na vratima sedišta NIS-a zalepio plakat s natpisom "Vojvođanska imovina nije na prodaju".
Kada je šef obezbeđenja pocepao plakat, pristalice LSV su uzviknule "Uaa, Udba", ali do incidenta nije došlo, niti se desetak prisutnih milicionera umešalo.
Lider LSV je sazvao konferenciju za novinare upravo ispred velelepne zgrade NIS-a, među Novosađanima poznate kao "Karingtonka", kako bi, kako je rekao, stao u zaštitu vojvođanske imovine.
"Kroz istoriju je poznato da su Vojvođani decenijama živeli od tri stvari: agrara, banaka i `Naftagasa`. Poljoprivreda je uništena, banke su rasprodate, a da nas niko nije pitao. Sporazumom potpisanim danas u Moskvi `Naftagas` se praktično poklanja Rusima zarad male političke koristi nekih u Beogradu", rekao je Čanak.
On je optužio DSS da se ponaša isto kao JUL pre desetak godina, samo na jedan "strašniji i perfidniji način", podsećajući da je svojevremeno Mira Marković, kada je dolazila u Novi Sad, pravila prijeme upravo u "Karingtonki".
Ekonomista Stojan Stamenković kaže da je prodaja većinskog udela u NIS-u za 400 miliona evra "dobar poslovni potez samo ako na predsedničkim izborima pobedi kandidat Srpske radikalne stranke i Srbija bude izlovana od Evropske unije".
On je rekao za Betu da bi pobeda predsedničkog kandidata Demokratske stanke i priključenje Srbije Evropskoj uniji značila da je NIS prodat znatno niže od tržišne cene.
"U zavisnosti od toga koji predsednički kandidat će pobediti prodaja NIS-a može da se poredi sa prodajom poslovnog ili stambenog prostora u Beogradu i nekom manjem gradu u unutrašnjosti Srbije", naglasio je Stamenković.
On je dodao da mu nije jasno zašto je predsednik Srbije Boris Tadić "pristao da učestvuje u sklapanju takvog energetskog aranžmana".
Za građane Srbije je, prema njegovim rečima, izužetno nepovoljno i to što je Srbija pristala da NIS zadrži monopol na uvoz nafte i preradu naftnih derivata do kraja 2010. godine, a da Rusi ugovorene investicije u tu kompaniju ulože do kraja 2012.godine.
Stamenković je podsetio da je NIS-u dat monopol na uvoz nafte 2001. godine sa, kako je rekao, "lažnim objašnjenjem da se na taj način sprečava utaja poreza u uvozu tog energenta".
"Posledica takvog monopola je da građani Srbije kupuju loše gorivo, a sada ne dobijaju nikakve garancije da tako neće biti i ubuduće", ukazao je Stamenković.
Ekonomista Miroslav Prokopijević tvrdi da je energetski sporazum Srbije i Rusije nepovoljan za Srbiju.
"Izgradnja gosovoda je za Srbiju dobra vest jer garantuje uredno snabdevanje tim energentom, ali taj posao nikako nije trebalo da se veže za prodaju Naftne industrije Srbije i dovršetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru", rekao je Prokopijević agenciji Beta.
On je istakao da je pristajanjem da proda NIS "u paketu" Srbija postala talac snabdevača gasom.
"Oni koji su odlučili da na takav način prodaju NIS sigurno bi drugačije postupili da je u pitanju njihova privatna imovina", rekao je Prokopijević.
Prodaja većinskog udela u NIS-u, prema njegovim rečima, vredi mnogo više od 400 miliona evra, zbog čega će, kako je rekao, "ako ugovor bude sklopljen neko zbog toga kad-tad odgovarati".
Prokopijević je ocenio da za Srbiju nije dobro ni što je pristala da većinsko upravljanje gasovodom koji će prolaziti kroz Srbiju prepusti Rusima.
"Nije pametno ni zajedničko upravljanje, jer u tom slučaju uvek može doći do 'pat pozicije', i zato bi bilo dobro da je Srbija uspela da dogovori da bude većinski vlasnik preduzeća koje će upravljati gasovodom", ukazao je Prokopijević.
Ni kod dela političara, sporazum nije dočekan sa entuzijazmom.
Ministar za ekonomiju Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da je cena NIS-a utvrđena potpisanim sporazumom nerealno niska i da će se on založiti za njeno povećanje.
"Potpuno je jasno da je cena od 400 miliona evra za NIS nerealno niska i ja ću se boriti da se promeni taj deo energetskog sporazuma, s obzirom na to da će on stupiti na snagu tek kad bude ratifikovan", rekao je Dinkić agenciji Beta.
On je dodao i da će se boriti da se ruskom Gaspromu ne prepusti većinsko vlasništvo nad NIS-om.
Liberalno demokratska partija ocenila je da je sklapanje energetskog sporazuma sa Rusijom još jedan "klasičan primer nepoštovanja zakona i osnovnih ekonomskih parametara".
"Predsednik Vlade Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić predvodili su delegaciju Vlade u Moskvi, gde su neovlašćeno i kradom od građana države Srbije u bescenje prodali većinski paket u javnom preduzeće NIS Srbije, čime su zanemarili interese Srbije i učinili je na duži rok energetskim zavisnikom od jedne strane sile", navodi se u saopštenju.
Kako se navodi, za najmanje četiri puta manju sumu od bilo koje relevantne procene vrednosti NIS-a, Rusima je predat većinski paket u tom javnom preduzeću, većinski paket u mešovitom preduzeću za gazdovanje budućim gasovodom, kao i zaštita monopolskog položaja NIS-a na tržištu naftnih derivata u Srbiji u naredne dve godine.
"Ovaj poklon naše Vlade državi Rusiji nezabeležen je u istoriji međunarodnih ugovora", navodi se u saopštenju LDP-a.
LDP navodi da postupak srpske vlade može da protumači samo kao čin izdaje osnovnih državnih interesa i kao posledica ogromne korupcije u samom državnom vrhu.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je u Novom Sadu, pred više desetina članove te stranke naoružanih partijskim zastavama i grupom novinara, izrazio protest zbog srpsko-ruskog ugovora.
Čanak je ocenio da se radi o "novoj pljački Vojvodine" i , uprkos upozorenju pripadnika obezbeđenja da ne prilaze, na vratima sedišta NIS-a zalepio plakat s natpisom "Vojvođanska imovina nije na prodaju".
Kada je šef obezbeđenja pocepao plakat, pristalice LSV su uzviknule "Uaa, Udba", ali do incidenta nije došlo, niti se desetak prisutnih milicionera umešalo.
Lider LSV je sazvao konferenciju za novinare upravo ispred velelepne zgrade NIS-a, među Novosađanima poznate kao "Karingtonka", kako bi, kako je rekao, stao u zaštitu vojvođanske imovine.
"Kroz istoriju je poznato da su Vojvođani decenijama živeli od tri stvari: agrara, banaka i `Naftagasa`. Poljoprivreda je uništena, banke su rasprodate, a da nas niko nije pitao. Sporazumom potpisanim danas u Moskvi `Naftagas` se praktično poklanja Rusima zarad male političke koristi nekih u Beogradu", rekao je Čanak.
On je optužio DSS da se ponaša isto kao JUL pre desetak godina, samo na jedan "strašniji i perfidniji način", podsećajući da je svojevremeno Mira Marković, kada je dolazila u Novi Sad, pravila prijeme upravo u "Karingtonki".
Šta kažu u svetu?
Ugovorima, koji idu na ruku Rusiji, Beograd, u suštini plaća za podršku na medjunarodnoj političkoj sceni i Rusija se nada uspehu i po ovom pitanju, piše list i dodaje da je Rusija, skoro jedina država koja dosledno brani srpske interese, misleći pre svega na Kosovo, piše ruski dnevnik Komersant
Pozivajući se na neimenovane izvore, list navodi da Moskva, podstaknuta uspehom u oblasti nafte i gasa, namerava da i dalje "razvija uspešnu saradnju" sa Beogradom i dodaje da će, najverovatnije, tokom pregovora postaviti pitanje o privatizaciji JAT-a.
I iz EU je stiglo mišljenje da sporazum ima "političku dimenziju". Evropski komesar za energiju Andris Piebalgs ocenio je da potpisivanje sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Bugarske sa Rusijom ima ekonomsku, a, u slučaju Srbije, i političku dimenziju i pozvao se u tom kontekstu na - principe koje EU nastoji da ozakoni.
"Vidimo definitivno 'pokazivanje mišića' u političkom smislu u Srbiji. Sporazum Beograda i Moskve o energetskoj saradnji nije samo ekonomski, nego ima i političku dimenziju. U ostalim zemljama, to nije slučaj", rekao je Piebalgs u intervjuu radiju "Slobodna Evropa".
Razlikovanje srpskog i ostalih slucajeva evropski funkcioner bazira na tvrdnji da se "Bugarska, na primer, nedavno saglasila da dozvoli tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije i to je sve. Tu se radi isključivo o ekonomiji".
Evropski komesar je istakao da EU razmatra razne mehanizme za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Predstavnik za štampu Stejt departmenta Tom Kejsi ocenio je da su Rusija i Srbija "slobodne" da potpišu energetski sporazum.
Naglašavajući da nije upoznat sa detaljima tog sporazuma, Kejsi je rekao: "Kada je reč o energetskim resursima, mi smo zainteresovani da raznovrsnost (ponude) kako u snabdevanju tako i u tranzitu energetskih resursa, kako nam se više ne bi, kao nekada, dešavalo da dođe do prekida u snabdevanju što zbog tehničkih problema na gasovodima, što zbog korišćenja tih resursa u političke svrhe".
Ipak, mediji prenose da se pravi stav SAD o sporazumu prilično razlikuje od onog zvaničnog.
Rojters prenosi da su SAD "duboko zabrinute zbog energetskih sporazuma Rusije sa Bugarskom i Srbijom, jer smatraju da snabdevanje Evrope energijom Moskva pretvara u polugu za politički pritisak".
Agencija se poziva na poverljiv dokument Vlade Srbije, do kojeg je došla, a koji, kako tvrdi Rojters, predstavlja "transkript sastanka na visokom nivou između srpskih i američkih zvaničnika" u Beogradu.
U tom dokumentu, kako piše britanska agencija, navedeno je da "Vašington razmišlja da upotrebi diplomatske kanale kako bi izrazio zabrinutost zbog (srpsko-ruskog) sporazuma i ukazao na njegove nedostatke".
"Američka strana je zabrinuta zbog političkog uticaja koji bi Moskva dobila kontrolom energetskih resursa u Srbiji i regionu i izrazila je negativan stav prema ekonomskoj opravdanosti Južnog toka", navodi se u transkriptu.
"Oni su upitali da li je naša strana (Srbija) uzela u razmatranje sve strateške efekte - moguću ekonomsku zavisnost i mogućnost političke kontrole. Posebno su bili zabrinuti zbog odluke Bugarske da se pridruži sporazumu sa Gaspromom, jer se time podrivaju pokušaji da se evropsko snabdevanje gasom diversifikuje", navodi se u dokumentu koji prenosi Rojters.
Prenoseći mišljenja analitičara, agencija navodi da potpisivanje sporazuma predstavlja pobedu Kremlja u "ratu oko gasovoda" sa Evropskom unijom, u kojem je "rusko protivljenje nezavisnosti južne srpske pokrajine bilo ključni ulog".
EU se, zabrinuta zbog svoje zavisnosti od ruskog gasa, zalagala za sopstvenu gasovodnu mrežu kojom bi prebacivala gas iz Centralne Azije preko Turske u Evropu, ali se suočavala sa problemom da se pronađu dovoljne rezerve gasa da bi ovaj projekat bio opravdan.
"Rusija je u prednosti u sadašnjoj situaciji na Balkanu, kada je Srbiji potrebna snažna podrška po pitanju Kosova", rekao je šef strategije moskovske investicione banke UralSib, Kris Vifer.
"Kremlj je odigrao vrlo pametnu i efektivnu igru tokom protekle dve godine i pobedio u gasovodnom ratu sa EU", dodao je on.
(MONDO/agencije)
Pozivajući se na neimenovane izvore, list navodi da Moskva, podstaknuta uspehom u oblasti nafte i gasa, namerava da i dalje "razvija uspešnu saradnju" sa Beogradom i dodaje da će, najverovatnije, tokom pregovora postaviti pitanje o privatizaciji JAT-a.
I iz EU je stiglo mišljenje da sporazum ima "političku dimenziju". Evropski komesar za energiju Andris Piebalgs ocenio je da potpisivanje sporazuma o energetskoj saradnji Srbije i Bugarske sa Rusijom ima ekonomsku, a, u slučaju Srbije, i političku dimenziju i pozvao se u tom kontekstu na - principe koje EU nastoji da ozakoni.
"Vidimo definitivno 'pokazivanje mišića' u političkom smislu u Srbiji. Sporazum Beograda i Moskve o energetskoj saradnji nije samo ekonomski, nego ima i političku dimenziju. U ostalim zemljama, to nije slučaj", rekao je Piebalgs u intervjuu radiju "Slobodna Evropa".
Razlikovanje srpskog i ostalih slucajeva evropski funkcioner bazira na tvrdnji da se "Bugarska, na primer, nedavno saglasila da dozvoli tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije i to je sve. Tu se radi isključivo o ekonomiji".
Evropski komesar je istakao da EU razmatra razne mehanizme za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Predstavnik za štampu Stejt departmenta Tom Kejsi ocenio je da su Rusija i Srbija "slobodne" da potpišu energetski sporazum.
Naglašavajući da nije upoznat sa detaljima tog sporazuma, Kejsi je rekao: "Kada je reč o energetskim resursima, mi smo zainteresovani da raznovrsnost (ponude) kako u snabdevanju tako i u tranzitu energetskih resursa, kako nam se više ne bi, kao nekada, dešavalo da dođe do prekida u snabdevanju što zbog tehničkih problema na gasovodima, što zbog korišćenja tih resursa u političke svrhe".
Ipak, mediji prenose da se pravi stav SAD o sporazumu prilično razlikuje od onog zvaničnog.
Rojters prenosi da su SAD "duboko zabrinute zbog energetskih sporazuma Rusije sa Bugarskom i Srbijom, jer smatraju da snabdevanje Evrope energijom Moskva pretvara u polugu za politički pritisak".
Agencija se poziva na poverljiv dokument Vlade Srbije, do kojeg je došla, a koji, kako tvrdi Rojters, predstavlja "transkript sastanka na visokom nivou između srpskih i američkih zvaničnika" u Beogradu.
U tom dokumentu, kako piše britanska agencija, navedeno je da "Vašington razmišlja da upotrebi diplomatske kanale kako bi izrazio zabrinutost zbog (srpsko-ruskog) sporazuma i ukazao na njegove nedostatke".
"Američka strana je zabrinuta zbog političkog uticaja koji bi Moskva dobila kontrolom energetskih resursa u Srbiji i regionu i izrazila je negativan stav prema ekonomskoj opravdanosti Južnog toka", navodi se u transkriptu.
"Oni su upitali da li je naša strana (Srbija) uzela u razmatranje sve strateške efekte - moguću ekonomsku zavisnost i mogućnost političke kontrole. Posebno su bili zabrinuti zbog odluke Bugarske da se pridruži sporazumu sa Gaspromom, jer se time podrivaju pokušaji da se evropsko snabdevanje gasom diversifikuje", navodi se u dokumentu koji prenosi Rojters.
Prenoseći mišljenja analitičara, agencija navodi da potpisivanje sporazuma predstavlja pobedu Kremlja u "ratu oko gasovoda" sa Evropskom unijom, u kojem je "rusko protivljenje nezavisnosti južne srpske pokrajine bilo ključni ulog".
EU se, zabrinuta zbog svoje zavisnosti od ruskog gasa, zalagala za sopstvenu gasovodnu mrežu kojom bi prebacivala gas iz Centralne Azije preko Turske u Evropu, ali se suočavala sa problemom da se pronađu dovoljne rezerve gasa da bi ovaj projekat bio opravdan.
"Rusija je u prednosti u sadašnjoj situaciji na Balkanu, kada je Srbiji potrebna snažna podrška po pitanju Kosova", rekao je šef strategije moskovske investicione banke UralSib, Kris Vifer.
"Kremlj je odigrao vrlo pametnu i efektivnu igru tokom protekle dve godine i pobedio u gasovodnom ratu sa EU", dodao je on.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
