Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas venac, uz vojne i državne počasti, na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu.
Holokaust ne sme biti zaboravljen, jer je zločin zaboraviti zločin, poručio je danas predsednik Srbije Tomislav Nikolić na centralnoj ceremoniji obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta.
"A neki bi želeli da ga počinimo, da Holokaust predamo zaboravu ili da se desi nešto još gore, da ga se sećamo površno i pogrešno", rekao je Nikolić, posle polaganja venac na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu.
Za sećanje i pomisao na Holokaust, rekao je predsednik Srbije, potrebni su vidljivi trajni znaci o kojima može da se razmišlja.
"Kroz spoznaju istorije u svoj svojoj surovosti moramo se stalno podsećati da se istorija ne bi ponovila, na nekom drugom mestu ili u novom ruhu. Tek onda će Holokaust da bude u svesti svih nacija", poručio je Nikolić, dodajući da 27. Nisana (hebrejski prvi mesec) zajedno za Jevrejima iz čitavog sveta obeležavamo Dan sećanja na Holokaust, tragediju koja je zadesila jevrejski narod, a u kojoj su učestvovali i drugi narodi, voljno ili nevoljno.
Nikolić je istakao i da Srbija nije bila pošteđena monstruoznog plana Konačnog rešenja, te da su Jevreji i svi oni koji su se suprotstavili nacističkoj ideji bili meta progona.
U takvim uslovima, istakao je predsednik Srbije, bila je hrabrost spašavati nekoga ko je bio Jevrejin, a ljudi koji se nisu priklonili okupatoru iskazali su u tim danima veliku hrabrost.
"Širom Srbije građani su pomagali progonjenim Jevrejima. Danas kada nažalost postoji i pojava negacije Holokausta potrebno je na jedan novi način upoznati generacije sa stradanjem Jevreja, Srba, Roma i drugih nacionalnosti i svim pogubnim aspektima nacističke ideologije", istakao je Nikolić.
On je poručio da Holokaust mora da se prikaže onakav kakav je bio bez ubacivanja trivijalnih, "ali lako svarljivih činjenica" bez marginalizovanja do negacije i jezive prošlosti i istine.
"Svet se menja i mi moramo da budemo svesni da doprinosimo oblikovanju budućnosti. Način na koji to radimo, da li to radimo činjenjem ili nečinjenjem, na pozitivan ili negativan način, odraziće se na budućnost. Zato je važno da uložimo maksimalan napor da buduće generacije žive u miru i slozi, bez straha od sukoba i ratova", poručio je predsednik Srbije.
Nikolić je predvodio centralnu državnu komemorativnu ceremoniju odavanja počasti povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Poštu žrtvama su odali i predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, a u ime Vlade Srbije ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
DAN KADA JE SVET POSTAO SVESTAN AUŠVICA
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.
Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.
Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu, o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.
Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.
