"Postoji jedna drevna umetnost koju smo sasvim zanemarili, to je veština postavljanja dobrih pitanja, onih nezaboravnih pitanja čiji se eho čuje danima ili čak decenijama nakon što su izgovorena", poručio je ministar prosvete Srđan Verbić na Svetosavskoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Ministar upozorava da naša deca više ne maštaju o zanimanju i životnom pozivu, već maštaju o funkciji i poziciji.

"Naša deca više ne maštaju da budu astronauti, arheolozi, lekari, detektivi, pisci, profesori, slikari, vatrogasci, kuvari... Maštaju samo da imaju dobru platu. Maštaju o poziciji ili funkciji, a ne i o zanimanju, školuju se za neki siguran posao, a ne za svoj životni poziv. Jesu li deca kriva? Ne, deca su ista kakva su uvek i bila - otvorena, znatiželjna, lakoverna i željna pažnje", rekao je Verbić u govoru pred okupljenima na svečanosti.

Prema njegovim rečima, decu ne treba pitati šta bi želeli da budu kad porastu, već to koji bi pravi problem voleli da reše.

"Sreća u nesreći je da bar nerešenih problema ima u izobilju. Neko bi rekao da hoće da iskoreni glad, neko da svima obezbedi krov nad glavom, drugi opet da pronađu lek za neku sada neizlečivu bolest, a neko da narod učini pismenijim nego što jeste. Šta god odabrali, biće to veliko i ambiciozno, možda nerealno, ali važno", rekao je ministar.

"Njihov izbor tada se neće svesti na to u koju školu treba da idu, koju diplomu da dobiju i gde da se zaposle, većće otvoriti jedno stvarno dobro pitanje na koje decenijama neće moći da daju dovoljno dobar odgovor. Umesto toga stalno će otkrivati šta to još treba da nauče kako bi rešili problem koji ih mori još od malih nogu. Tako se rađa strast", naglasio je Verbić.

On je primetio da bi čovek kome je kablovska televizija jedini prozor u svet, pomislio da je ova planeta jedno užasno mesto koje iz dana u dan postaje sve gore.

"Onaj ko čita samo naslove u novinama, oko toga već ne bi imao bilo kakvu dilemu i smatrao bi da ovoj civilizaciji nema spasa. Međutim, onaj ko stvarno čita i metodično slaže deliće saznanja u istorijsku perspektivu, vidi da svet bolji od ovoga nikada nismo imali", smatra ministar.

"Čovečanstvo nikada ranije nije bilo pismenije, sitije, slobodnije niti dugovečnije. Pre samo dvesta godina, samo je jedna od pet osoba znala da čita, živela je u neuporedivo oskudnijim uslovima i prosečan životni vek joj je bio tek nešto iznad 30 godina. Zahvaljujući sistematičnosti, upornosti i zdravom skepticizmu miliona istraživača i mislilaca širom sveta, učinili smo da svet postane bolje i pravednije mesto", dodao je ministar.