Beli dvor - Vraćanje Karađorđevićima zabranjeno zakonom
Mondo/ Stefan Stojanović 

Zahtev porodice Karađorđević da im bude vraćen dvorski kompleks na Dedinju Agencija za restituciju odbila je 21. januara kao neosnovan.

U delimičnom rešenju, do kog su došle "Večernje novosti", navodi se da se odbija zahtev Karađorđevića za vraćanje i obeštećenje nepokretnosti dvorskog kompleksa konfiskovane ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947, a o preostalom delu zahteva dinastije biće odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.

Deset naslednika kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja, podnelo je zahtev za restituciju krajem januara 2014. Na usmenoj javnoj raspravi pred Agencijom oni su potvrdili da ostaju pri svom zahtevu, da poseban zakon o dvorskom kompleksu nikada nije donet i da članovi kraljevske porodice imaju pravo na povraćaj imovine baš kao i svi drugi građani.

Takođe su rekli da je Odluka o utvrđivanju dvorskog kompleksa na Dedinju za spomenik kulture, sve sa pokretnim stvarima u njemu, u suprotnosti sa važećim Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

Državno pravobranilaštvo usprotivilo se vraćanju dvorskog kompleksa, kao i drugih nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja u državnoj svojini.

Pošto je saslušala obe strane i razmotrila priložene dokaze, Agencija za restituciju odbila je prvostepenim rešenjem zahtev Karađorđevića.

U obrazloženju navode da dvorski kompleks ne može biti predmet vraćanja niti obeštećenja budući da je njegov status uređen posebnim zakonom, kojim je izričito zabranjeno vraćanje prava svojine na njemu.

Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić potvrdio je, za "Novosti", da je Agencija donela odbijajuće rešenje i dodao da naslednici imaju pravo žalbe u roku od dve nedelje. O ostalim nekretninama koje su tražili Agencija će odlučivati naknadno, parcijalno rešavajući deo po deo imovine.

Karađorđevići su, inače, tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreje.

Beli dvor (izgrađen 1934-37) i Kraljevski dvor (1924-29) napravljeni su privatnim novcem kralja Aleksandra I Karađorđevića, ali je u javnosti ostao sporan način na koji su do "privatnih" sredstava Karađorđevići dolazili u međuratnom periodu.

VUČIĆ: DOSTA SMO UČNILI ZA KARAĐORĐEVIĆE

Premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je da ne prati slučaj restitucije Belog dvora, te ne može da komentariše odluku da se to zdanje ne vrati porodici Karađorđević, ali da bi država svakako volela kada bi obaveze važile na jednak način za sve građane.

"Mislim da smo mnogo toga učinili porodici Karađorđević u skladu sa poštovanjem srpske tradicije. Uvek postoje ljudi koji nikada nisu zadovoljni po pitanju porodice Karađođević, ali da će se nastojati da svi budu zadovoljni. Voleli bismo kada bi neki ispunjavali svoje obaveze, koje ispunjavaju svi građani", primetio je premijer.