MONDO, Jelena Stokić Nedić

Nešto pre 10 sati protesti su počeli, a tridesetak policajaca "držalo je na oku 40 ljudi" koji se protive "vraćanju časti Nediću", ali i grupu ljudi koja podržava proces.

Reporter Monda javlja da su među protvnicima Nedićeve rehabilitacije bili članovi SUBNOR-a, kao i Žene u crnom. Sa druge strane, tu je bila i grupa koja podržava rehabilitaciju sa porukom "Spasavanje Srba nije zločin".

Skup su obezbeđivale policijske snage, a nije bilo incidenata. Okupljeni su nosili transparente "Ne rehabilitaciji" i "Protiv fašizma"

Suprotstavljene grupe u isto vreme pevale su "Živela Nedićeva Srbija"  i "Hitlera je služio, s ustašama družio. Oni preko razglasa puštaju i pesmu "Srbijo mila mati, uvek ću te tako zvati..."

Okupljenima se obratio Joška Broz, Titov unuk, koji je ocenio da je cilj takvih postupaka "rehabilitacija Hitlera" i  da se tako nešto "diktira sa strane". "Fašizam oživljava, kao što vidite, u Hrvatskoj, Sloveniji, u Evropi", rekao je Broz.

Dok je trajao proces u sudu ometali su ga ostrašćeni povici suprotstavljenih grupa spolja - orilo se "Ustaše, ustaše" i "Bando, crvena".

U Višem sudu je u 10 sati, saslušavanjem svedoka, nastavljen postupak pravne rehabilitacije predsednika pronacističke Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Danas je svedočio član pokreta Narodnog spasa iz Sarajeva Žarko Vidović i njegovim iskazom je današnje ročište okončano .

Među sedam predloženih svedoka, koji će tek biti saslušani, su i univerzitetski profesor Kosta Čavoški i istoričar Bojan Dimitrijević, koga je nedavno Demokratska stranka isključila iz članstva zbog "relativizacije fašizma i zalaganja za odbranu generala Milana Nedića".

Protest ispred suda nije jedini koji će biti održan danas pošto organizacija Antifašistička akcija organizuje u četiri grada Srbije proteste zbog procesa rehabilitacije Milana Nedića, kako kažu, srpskog fašiste i predsednika Vlade Srbije u vreme nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata

Protestne akcije su u podne organizovane u Beogradu, Zrenjaninu, Kraljevu i Šapcu.


"Na ovaj način želimo da iskažemo neslaganje i kritiku zbog ove pogubne rehabilitacije, za koju smatramo da je u službi nacističke ideologije kojom se pokušava manipulisati javnost i vrši prekrajanje istorije, a čime se urušava temelj antifašizma i antifašističke borbe", piše u saopštenju.

Podseća se na Nedićevu ulogu u potpisivanju Trojnog pakta, rasnim depešama, govorima, uredbama za hapšenje, oduzimanju imovine i obezbeđivanju logora u tadašnjoj Srbiji, kao i na Nedićev "doprinos" Holokaustu Jevreja, Porajmosu Roma i masovnim zatvaranjima i streljanjima antifašista.

Postupak rehabilitacije počeo je 7. decembra 2015. godine, sedam godina nakon što su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.

Milan Nedić je bio predsednik srpske vlade u periodu nacističke okupacije. Zemlju je napustio krajem 1945. godine, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Nediću nije suđeno jer je, prema zvaničnoj verziji, 4. februara 1946. godine izvršio samoubistvo skokom sa prozora istražnog zatvora.

SRBIJA ZA VREME NEDIĆA

Mračni deo Nedićeve karijere, pukovnika u Prvom svetskom ratu i najmlađeg člana srpske Generalne komande, jezgrovito opisuje ugledni beogradski novinar Miloš Vasić u tekstu za Autonomija.info:

"Sa mesta ministra vojnog Kraljevine Jugoslavije bio je smenjen 1940. jer je zastupao ideju priključenja silama Osovine i jer je predlagao ustupanje jugoslovenskih teritorija tim silama, ne bi li umirio Nemačku. Krajem avgusta 1941, Nemačka je dovela gen. Milana Nedića i njegovu 'Vladu narodnog spasa' na vlast u Srbiji, umesto komesarske vlade Milana Aćimovića. Milan Nedić opravdao je sva očekivanja Rajha; i više od toga. Rajh uskoro naoružava formacije pod Nedićevom komandom: žandarmeriju (sada Srpsku državnu stražu), pograničnu policiju, Ljotićevih 120 dobrovoljaca, plus četnike Koste Pećanca, koji se odmetnuo od Draže. Uskoro se u to uklapa Specijalna policija, nastala još u maju 1941. od Opšte policije, a zatim i Srpski Gestapo (1942), kao posebna služba bezbednosti. Ukratko, Beograd će, posle uspešne saradnje kvislinške vlasti, Vermahta i SS trupa, uz pomoć kamiona dušegupki i Jajinaca, Banjice i Topovskih šupa postati 'Judenrein' – očišćen od Jevreja".