Više od 10 hektara bagremove šume isečeno je na Fruškoj gori, a na zahtev pravoslavnog manastira Vrdnik.
To je u potpunosti ogolilo ceo potez od Zmajevca prema Vrdniku, javila je televizija N1.
Zahtev za sečenje stigao je iz obližnjeg manastira Vrdnik, koji je ovu šumu dobio u postupku restitucije.
"U borbi sa prirodom, prvi će pasti čovek, slogan je Nacionalnog parka Fruška gora. Ipak, ukoliko je to božji čovek, pašće cela šuma", navela je ta televizija.
Transformaciju brda pod bagremovim hladom u brisani prostor obližnji vikendaši samo nemo posmatraju i kažu da ne pamte ovoliku seču šume.
"Ja nisam šumar, laik sam, ali mislim da se to moglo i postepeno seći i tako podmlađivati šuma. Ovako, bojim se da će u narednih 20 godina ovde ostati golo brdo", kaže vlasnik vikendice Ivan Peter.
Kada brdo postane golo, svo drvo pripašće Srpskoj pravoslavnoj crkvi, iz koje nije bilo komentara povodom seče u njihovom ataru.
U nacionalnom parku koji izvodi radove izvodi da je sve po zakonu, jer je šuma bila stara i svakako namenjena za seču.
"Kada crkva želi da nešto poseče na svom imanju, ona nama pošalje određeni zahtev, određenu količinu koja je njima potrebna, mi vidimo u skladu sa planskim dokumentima šta je predviđeno i u skladu s tim, izađemo u susret. Znači, ne možemo da idemo preko tih planskih dokumenata, bez obzira na to radilo se o crkvi ili fizičkom licu koje je vlasnik šume u nacionalnom parku. Ne možemo da radimo ono što nije predviđeno i planirano", navodi Milan Radojčić, rukovodilac službe nadzora u Nacionalnom parku Fruška gora.
Tako bi na kamionima moglo da završi i ostalo drveće iz okoline, jer se svuda naokolo bagremova šuma približno slične starosti.
Ljubitelji prirode upozorili su da masovnom sečom strada ekosistem i strahuju da nova stabla neće biti posađena.
"Bez obzira na to da li je legalno ili ne, ipak treba pričati koji je dalji plan, da li će to da se pošumi. Imamo informacije da su i ostali predeli koji su isečeni na Fruškoj gori nisu naknadno pošumljeni, to su sve ostala ogoljena brda", rekla je Tina Solar iz organizacije "Green adventure" Fruška gora.
Prema planu, tu bi trebalo da nikne hrastova šuma za čiji će razvoj biti potrebne decenije.
